Want to make creations as awesome as this one?

Transcript


међународни пројекат ученика 8. разреда

Старо Сајмиште

project We will not forget

Сајмиште између два рата

Београдска општина је 1936. године донела одлуку да уступи 360000м² земље на до тада не насељеној страни Саве за изградњу сајма. Ово је био први грађевински пројекат на левој обали реке. Изграђено је пет великих павиљона (тзв. Југословенских павиљона), Централне куле и четири међународна павиљона: Италијански, Мађарски, Румунски и Чехословачки. Као део прве фазе, изграђен је и Спасићев павиљон који је финансирала задужбина познатог београдског велетрговца Николе Спасића, као и неколико мањих зграда које су закупила појединачна предузећа. Већи део радова завршен је до отварања Првог београдског сајма, 11. септембра 1937. Друга фаза градње, завршена 1938. је обухватала изградњу Турског павиљона и великог Немачког павиљона. Године 1940. започети су радови и на новом, шестом Југословенском павиљону, али су прекинути избијањем Другог светског рата.

Author's name

Живот Јевреја у Југославији пре Другог светског рата

породица Барух

Јевреји су насељавали Балкан од давнина. Масовније се досељавају од 16. века, када су ове области биле под османлијском влашћу.

После осамостаљивања Србије 1878. године, основано је неколико јеврејских удружења. Најстарије, које и данас постоји је
Српско-јеврејско певачко друштво Браћа Барух, основано 1879. године. Јевреји се посебно истичу у културном стваралаштву српског друштва током 20. века. Међутим, пре почетка Другог светског рата њихова права су почела да се ограничавају.

Lorem ipsum dolor

Југославија је 25.3.1941. приступила Тројном пакту, али је већ након 2 дана иступила. Немачка је потом напала Југославију

6. априла 1941. године.

Почетак Другог светског рата у Југославији

Старо сајмиште

(Semlin Judenlager) је био концентрациони логор од октобра 1941. до јула 1944. године, када је уништен током савезничког бомбардовања. Иако је логор формално био на територији фашистичке Независне Државе Хрватске, логором су управљали Немци који су окупирали Србију. Јевреји су углавном били затвореници до 1942. године, а потом и Срби, Роми, борци против окупаторског режима.
У Београду су у току рата постојала још два логора: Топовске шупе и Бањица.

Нацисти су 1942. почели да користе и возила у којима је гас убијао заточене. Само 10-15 минута вожње душегупком, било је довољно да се убије до 100 људи. Овај камион је стигао из Берлина, јер није било могуће брзо депортовање српских Јевреја на исток. Прво су страдали пацијенти и особље београдске Јеврејске болнице. Рута камиона је ишла од Сајмишта до Јајинца, где су жртве закопавали у раке. До 19. маја 1942. душегупка је прешла овај пут од 65 до 70 пута. Од укупно 7000 заточених Јевреја, преживело је мање од 50 жена које су пуштене јер су биле удате за Србе.

Затвореници нису ни слутили да се возе у смрт, мислили су да се ради о пресељењу у неки радни логор. Деца су волела возаче камиона јер су им они делили бомбоне, били љубазни... Камион је долазио скоро сваки дан осим недељом и за празнике. Затвореницима су уљудно препоручивали да своје ствари упакују и да на своје пакете напишу своју тачну адресу, као и да понесу своје највредније ствари. Јевреји су се за прву вожњу добровољно јавили. Након што би их погубили официри би вредне ствари понели са собом и би их препродавали.
Два есесовца, Гец и Мејер који су непосредно руководили гушењем, никада нису откривени и нису одговарали за своје злочине.

У знак сећања на страдале, подигнут је споменик Станица смрти у Савамали, одакле су Јевреји одвођени гасним камионом у смрт.

Стражари и логорско обезбеђење су крвнички до смрти пребијали логораше, али су умирали и од исцрпљености услед тешког физичког рада и болести.
У великој акцији уклањања трагова масовних злочина у Србији коју су нацисти спровели између децембра 1943. и априла 1944, тела покопана у Јајинцима су ексхумирана и спаљена, а пепео је просут у Саву.

Сајмиште данас

На данашњем простору Старог сајмишта постоје споменици који подсећају на трагичне догађаје. Овај простор још увек није адекватно обележен, али су покренуте активности на формирању меморијалног комплекса који ће чувати сећање на трагичне догађаје који су се овде десили.

Хвала на пажњи!

Коришћени извори и литература:

http://www.starosajmiste.info/sr/logor-na-sajmistu/istorija-logora.html http://www.semlin.info/ http://holocaust.rs/logor-na-starom-sajmistu/
http://holocaust.rs/logor-na-starom-sajmistu/

Ученици 8. разреда: Тара, Борис, Филип, Лазар, Мане, Огњен, Стефан, Драган, Ксенија, Душан, Лука Б, Лука Р, Марко, Никола Ш, Дуња, Јована, Лана, Агим, Максим, Невена, Нико, Никола М, Никола Р,Матеја, Јана...и наставница Весна

школска 2021-2022.