Толкинов свет
ОШ "Краљ Петар I"
Снежана Савић
Немања Јевремовић
Ментор:
Новине уредили:
Лазар Златановић
Алекса Дичић
Коста Делија
Александар Николић
Матија Миленковић
9.
8.
7.
6.
5.
4.
3.
2.
1.
Клуб обожавалаца Господара прстенова
Хобит
Господар прстенова: Повратак краља
Господар прстенова: Две куле
Господар прстенова: Дружина прстена
Нешто о епској фантастици
Силмарилион
Занимљивости о Толкину
Биографија
САДРЖАЈ:
Џон Роналд Руел Толкин ( Блумфонтејн, 3. јануар 1892 — Оксфорд, 2. септембар 1973) био је професор англосаксонског језика на Оксфордском универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Бавио се писањем епске фантастике, фантастике уопште и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу. Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова“, затим његовог претходника, „Хобита“, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа. Велика популарност и утицај ових дела су устоличила Толкина као оца жанра модерне епске фантастике. Што се тиче научних кругова, био је цењени лексикограф и стручњак за англосаксонски и старонордијски језик. Био је члан удружења писаца The Inklings и близак пријатељ К. С. Луиса.
Џон Роналд Руел Толкин ( Блумфонтејн, 3. јануар 1892 — Оксфорд, 2. септембар 1973) био је професор англосаксонског језика на Оксфордском универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Бавио се писањем епске фантастике, фантастике уопште и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу. Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова“, затим његовог претходника, „Хобита“, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа. Велика популарност и утицај ових дела су устоличила Толкина као оца жанра модерне епске фантастике. Што се тиче научних кругова, био је цењени лексикограф и стручњак за англосаксонски и старонордијски језик. Био је члан удружења писаца The Inklings и близак пријатељ К. С. Луиса.
Биографија
Биографија
Толкин је уживао у измишљању прича да би забавио децу. Сваке године је за њих писао писма од Божић Бате и слао им их за Божић. Она су сакупљена и издата у књизи под именом „Писма од Божић Бате“ (The Father Christmass Letters). Толкин никада није очекивао да ће његове приче постати популарне. На наговор бившег студента, издао је књигу коју је написао за своју децу под насловом „Хобит“ (The Hobbit) 1937. године. Иако намењена деци, постала је популарна и код одрасле читалачке публике, и то довољно популарна да издавачка кућа „Allen & Unwin“ затражи од Толкина да напише наставак. Ово је резултовало његовим „Господар прстенова“ је убрзо постао веома популарна књига код млађе популације 1960-их, и до данас је остао у врху читаности као једно од најпопуларнијих дела фантастике XX века, и према продаји и према испитивањима читатеља. Толкин је у почетку намеравао да исприча дечју причу сличну „Хобиту“, али она је убрзо прерасла у мрачније и озбиљније дело. Иако директан наставак Хобита, обраћа се старијој публици, описујући много дубљу и већу историју Средње земље, чија ће се величина и сјај показати тек у постхумно скупљеним рукописима издатим у књизи „Силмарилион“ (The Silmarillion) и другим књигама. Толкин је био професионални филолог и језици и митологије које је проучавао оставили су велики траг у његовим делима. Тако су имена Патуљака из „Хобита“ потичу из митова Волуспа (Völuspá) и Еда (Edda), док су неки заплети (нпр. крађа пехара из змајевог легла) узети из епа „Беовулф“ (Beowulf).
Толкин је наставио да се бави историјом Средње земље до своје смрти. Његов син Кристофер Толкин је уз помоћ писца фантастике Гаја Гавријела Кеја (Guy Gavriel Kay) средио део тог материјала и издао га у једном делу под именом „Силмарилион“ 1977. године. Кристофер је наставио да сређује и издаје материјал везан за настанак Средњег света, односно дела као што су „Историја Средње земље“ (The History of Middle-earth)" у дванаест томова и „Недовршене приче“ (Unfinished Tales). Она садрже недовршене, напуштене, алтернативне и често контрадикторне верзије прича на којима је Толкин радио деценијама, често их прерађујући, преписујући и проширујући. Само је „Силмарилион“ у складу са претходно издатим романима, и то само захваљујући Кристоферовој преради – иако и он сам каже да и даље остају неке несугласице. Чак је и „Хобит“ остао делимично неусаглашен са „Господаром прстенова“ након његовог издавања, иако је много тога измењено и чак једно цело поглавље прерађено у другом издању из 1951. Толкина је његов пријатељ К. С. Луис предложио као једног од кандидата за Нобелову награду за књижевност, 1961. године, али је тај предлог био одбијен због његове прозе и "његов начин приповедања није на највишем нивоу", како је рекао један од чланова жирија Андерс Остерлинг. Те године награду је освојио Иво Андрић. У универзитету Маркет (Marquette University) у Милвокију, Висконсин, САД чувају се оригинални рукописи „Господара прстенова“ и „Хобита“, док су у Оксфорду рукопис „Силмарилиона“ и Толкинових научних радова (међу којима и најбољи превод епа „Беовулф“ на енглески језик, који је нађен тек недавно, али је већ постао обавезна литература за студенте енглеског језика и књижевности у Оксфорду).
Биографија
Филологија, наука о језицима, остала је Толкинова највећа љубав током целог живота. Будући лингвиста, створио је чак петнаест вештачких језика, од којих су напознатија два виловњачка из „Господара прстенова“ : квенија и синдарин. Касније је развио читаву космогонију и историју Средње земље као позадину за те језике. Уз огромно познавање англосаксонског и древног норвешког језика, Толкин је говорио или разумео доста европских језика, од велшког и гелског до романских (француски, шпански и италијански), германских (рани облици немачког и холандског као што је стари саксонски) и балтичких и словенских (као што су литвански и руски, а са разумевањем је читао и српски). Од свих језика које је знао, највише је волео фински, који је научио да би у оригиналу могао прочитати фински еп Калевала (Kalevala); говорио је да му звук финског највише прија.
Биографија
Џон Роналд Руел Толкин је рођен 1892. године у Јужној Африци. После очеве смрти Толкин, његова мајка и брат су се вратили у Енглеску. Мајка га је подучавала ботанику али и стране језике тако да је са четири године научио течно да чита и пише енглески језик. Мајка му је умрла када је имао дванаест година а за старатеља својих синова одредила је католичког свештеника. Са шеснаест година, Џон се заљубио у три године старију девојку Едит Брат. Његов старатељ свештеник му је забранио да виђа Едит док не напуни 21. годину. Толкин је послушао свог старатеља жудећи за Едит годинама све до тог узбудљивог рођендана. Едит је тада раскинула веридбу са другим мушкарцем, прешла у католичку веру и њих двоје су били у браку до краја живота. Толкин је био стручњак за староенглеску и староскандинавску књижевност. Био је професор на Оксфордском универзитету. Имао је најбоље начине предавања и посебан приступ ученицима. Није био обичан професор. Ученици су говорили да је знао да учионицу претвори у биртију. У свом животу, Толкин је имао доста сцена када се понашао као незрело дете. На пример, када је ишао на забаве, облачио се као поларни медвед што је било веома чудно. Дешавало се да се обуче у ратника и јури своје комшије секиром. Поред тих момената, дешавало се да је у продавници давао своје вештачке зубе у замену за наплату. Био је лош возач. Причало се да је једном повезао своју фамилију до оближњег места и притом срушио дрвену ограду па се и очешао о зидић поред пута. Ту је његова супруга напустила аутомобил и никада се више није возила са њим. У саобраћају није поштовао прописе али на срећу је брзо одустао од вожње. Толкин је по занимању био филолог. Измишљао је нове језике од којих је многе (попут вилењачких), често користио у свом писању. Поред тога, Толкин је радио на реконструкцији и писању на изумрлим језицима као што су средњовековни велшки и ломбардијски. Његова песма „Багма Блома“ могла би бити прво дело написано на готском језику после више од једног миленијума. Његове белешке, цедуље и скице заједно са рукописима, које он никада није ни размишљао да објави, уређују се, комбинују и објављују после његове смрти. Толкин је за живота објавио само „Хобит“ и „Господар прстенова“. Битлси су били велики љубитељи Толкинових књига. Џон Ленон је чак желео и да сними филм Господар прстенова а сваки од чланова бенда имао би једну од главних улога. Толкин је уживао у измишљању прича да би забавио децу. Сваке године је за њих писао писма од Божић Бате и слао им их за Божић. Она су сакупљена и објављена у књизи „Очева божићна писма“. О томе колико је Толкин још увек популаран говори и чињеница да су по њему или по ликовима из његових романа назване многе ствари широм света. Занимљиво је да астероиди који су откривени после његове смрти носе назив Билбо Багинс и Толкин. Такође, по ликовима из његових књига назване су и планине у Енглеској, Колумбији и Канади. Овај чувени писац умро је у Оксфорду 1973. године. Сахрањен је поред своје супруге, а на надгробном споменику су уз њихова имена уклесана и имена Берен и Лутијен, упоређујући њихову љубав са највећом љубавном причом Средње земље.
Џон Роналд Руел Толкин је рођен 1892. године у Јужној Африци. После очеве смрти Толкин, његова мајка и брат су се вратили у Енглеску. Мајка га је подучавала ботанику али и стране језике тако да је са четири године научио течно да чита и пише енглески језик. Мајка му је умрла када је имао дванаест година а за старатеља својих синова одредила је католичког свештеника. Са шеснаест година, Џон се заљубио у три године старију девојку Едит Брат. Његов старатељ свештеник му је забранио да виђа Едит док не напуни 21. годину. Толкин је послушао свог старатеља жудећи за Едит годинама све до тог узбудљивог рођендана. Едит је тада раскинула веридбу са другим мушкарцем, прешла у католичку веру и њих двоје су били у браку до краја живота. Толкин је био стручњак за староенглеску и староскандинавску књижевност. Био је професор на Оксфордском универзитету. Имао је најбоље начине предавања и посебан приступ ученицима. Није био обичан професор. Ученици су говорили да је знао да учионицу претвори у биртију. У свом животу, Толкин је имао доста сцена када се понашао као незрело дете. На пример, када је ишао на забаве, облачио се као поларни медвед што је било веома чудно. Дешавало се да се обуче у ратника и јури своје комшије секиром. Поред тих момената, дешавало се да је у продавници давао своје вештачке зубе у замену за наплату. Био је лош возач. Причало се да је једном повезао своју фамилију до оближњег места и притом срушио дрвену ограду па се и очешао о зидић поред пута. Ту је његова супруга напустила аутомобил и никада се више није возила са њим. У саобраћају није поштовао прописе али на срећу је брзо одустао од вожње. Толкин је по занимању био филолог. Измишљао је нове језике од којих је многе (попут вилењачких), често користио у свом писању. Поред тога, Толкин је радио на реконструкцији и писању на изумрлим језицима као што су средњовековни велшки и ломбардијски. Његова песма „Багма Блома“ могла би бити прво дело написано на готском језику после више од једног миленијума. Његове белешке, цедуље и скице заједно са рукописима, које он никада није ни размишљао да објави, уређују се, комбинују и објављују после његове смрти. Толкин је за живота објавио само „Хобит“ и „Господар прстенова“. Битлси су били велики љубитељи Толкинових књига. Џон Ленон је чак желео и да сними филм Господар прстенова а сваки од чланова бенда имао би једну од главних улога. Толкин је уживао у измишљању прича да би забавио децу. Сваке године је за њих писао писма од Божић Бате и слао им их за Божић. Она су сакупљена и објављена у књизи „Очева божићна писма“. О томе колико је Толкин још увек популаран говори и чињеница да су по њему или по ликовима из његових романа назване многе ствари широм света. Занимљиво је да астероиди који су откривени после његове смрти носе назив Билбо Багинс и Толкин. Такође, по ликовима из његових књига назване су и планине у Енглеској, Колумбији и Канади. Овај чувени писац умро је у Оксфорду 1973. године. Сахрањен је поред своје супруге, а на надгробном споменику су уз њихова имена уклесана и имена Берен и Лутијен, упоређујући њихову љубав са највећом љубавном причом Средње земље.
Занимљивости о Толкину
Епска фантастика најчешће се сматра потпуно новим жанром, а у ствари, настала је средином 20. века. Одликују је ликови - бића из разних националних митологија, присуство магије, исти оквир приче који подразумева одређени задатак и потрагу за неком реликвијом или другом вредношћу. Творцем жанра сматра се Џон Р. Р. Толкин због свог капиталног дела, „Господар прстенова" објављеног 1949. године. У најширем смислу, епска фантастика обухвата стваралаштво од древних митова и легенди до савремених дела која имају наведене особине, па се тако корени овог жанра могу пронаћи још у сумерско - вавилонском „Епу о Гилгамешу". Међу најпознатије представнике епске фантастике, поред Толкина, спадају: Мајкл Муркок, Џорџ Р. Р. Мартин, Роберт Џордан, Тери Прачет, Нил Гејмен и многи други. О популарности епске фантастике сведоче и разна удружења обожавалаца појединих писаца и њихових књига широм света, па и код нас. Епска фантастика и њој сродни жанрови данас се, уз поједине изузетке, налазе на танкој линији која раздваја уметничку и тривијалну књижевност. Време ће им помоћи да у данашњем, жанровски широком литерарном стваралаштву заузму одговарајуће место.
Епска фантастика
Господар прстенова је филмски серијал од три епска авантуристичка филма у режији Питера Џексона, заснована на истоименом роману . Трилогија обухвата делове Дружина прстена (2001), Две куле (2002) и Повратак краља (2003), у дистрибуцији Њу Лајн Синема. Господар прстенова:Дружина прстена је први флмски део фантастичне триологје редтеља Питера Џексона из 2001 године.Џексон је почео да ради на пројекту 1995 годин.Следећих шест година,пројект се проширио на три филма снимљених у 15 месеци на Новом Зеланду. Објављен је 19. Децембра 2001. године. Филм је зарадио похвале и од критике и од публике,а други су наводили како филм верно прати оригиналну причу.Био је то велики биоскопски успех,заадивши 871 милион долара широм света,и други најуспешнији филм 2001 у САД-у и у остатку света.Филм је освојио 5 БАФТА награда,укључујући за најбољи филм и режисера. Мрачни господар Саурон тражи Јединствени Прстен којим ће покорити Средњу земљу.Прстен се нашао у рукама младог хобита Фрод Багинса,који га мора уништити како би поразио Саурона и његове снаге.Судбина Средње земље зависи од Фрода и осам његових пријатеља из Дружине Прстена. Тако почиње путовање у Уклету планину у земљи Мордор,а то је једино место на којем се прстен може уништити.
Господар прстенова
Господар прстенова:Две куле је други наставак фантастичне тиологије,базиране на другом делу Џ.Р.Р.Толкиновог Господара престенова. Радња филма Настављајући се на радњу Дружине прстена, филм прати три приче.Фродо и Сем настављају свој пут према Мордору како би уништили Јединствени прстен, а на путу им се придружује Голум, претходни власник прстена. Арагон, Леголас и Гимли долазе у, ратом разорену, земљу Рохан, где сусрећу васкрслог Гандалфа, након чега учествују у Бици за Хелмов понор. Весели и Пипин након бекства сусрећу Ента Дрвобрадог, који им помаже у припреми напада на Изенград. Филм је премијерно приказан 5.децембра 2002. у монтажи Питера Џексона,а у америчке биоскопе је пуштен 18. децембра исте године. Филм је добио позитивне критике и од критичара и од обожаваоца. Зарадио је 926 милиона долара широм света, што га је учинило најуспешнијим филмом из 2002. године, а у време изласка био је четврти филм са највећом зарадом икада. Филм је добио 20 награда,а неке од њих су:награда Сатурн за најбољи костим,МТВ филмска награда за најболи филм итд.
Господар прстенова: Две куле
Господар прстенова-Повратак краља је трећи део фантастичне триологије у режији Питера Џексона снимљен 2003.године. Настављајући се на радњу филма Две куле, Фродо, Сем и Голум приводе крају свој пут до Планине усуда у земљи Мордор како би уништили Јединствени прстен, али нису свесни Голумових стварних намера, док Гандалф, Арагорн, Леголас, Гимли и остали удружују снаге против Саурона и његових легија, у Минас Тириту. Повратак краља је финансирао и дистрибуирао амерички студио Њу Лајн Синема, али је у потпуности снимљен и монтиран у Џексоновом родном Новом Зеланду, као и претходна два дела трилогије. Премијерно је приказан 1. децембра 2003. године у Велингтону, у америчке биоскопе је пуштен 17.
Господар прстенова: Повратак краља
Филм почиње флешбеком на Смигола и причом како је нашао Јединствени прстен и како се постепено претварао у голума. Фродо и Сем иду према легендарном вулкану како би уништили прстен,али их на пут води превртљиви и егоистични Голум који жели назад тај прстен по сваку цену, и мржња све више расте у њему. Он успе да ихпосвађа и одведе фрода у клопку,у пећину дивовског паука Шелобе,али овај уз Семову помоћпреживи. Касније настављају пут према вулкану и пролазе кроз разне невоље и препреке. На крају, Фродо уништи прстен заједно са Голумом,који је с њим пао у лаву и тако је уништио и Саурона.Гандалф је спасио Фрода из вулкана и однео га на безбедно.Непознате речи -егоистични-особа која за себе мисли да је најбоља и да непостоји нико бољи од ње.
Господар прстенова: Повратак краља
Невероватна књига познатог аутора Толкина, „Господар прстенова“, је привукла много обожавалаца. Касније адаптација књиге у филм је проширила ову фан базу. Обожаваоци су толико волели филмове и књиге да су направили разне групе и сајтове да би комуницирали. На тим сајтовима избацивали су обавештења о рођенданима, новим филмовима и сликама. The One Ring (један прстен) је један од првих сајтова где можеш да видиш све информације и новости о филму. Сајт је основан 1999. године од стране Толкинових фанова који су имали исто мишљење и порналазили све информације о новим дешавањима. Продуцент филма је дао прилику срећним члановима да на крају филма се појави њихово име. Чланови су били много срећни и задовољени овом приликом. На фејзбук страници се налази група „ЛОТР фан клуб“, где се има много вести и слике о Толкину и његовом раду. Страница има скоро двадесет и три хиљаде пратилаца и избацују често. На страници се избацују разна такмичења везана за цртање и квизови. Поред филмова и књига и писац Ј.Р.Р Толкин има своју базу обожавалаца. Толкинисти су људи који проучавају његова дела. Такође, постоји и „Толкиново Друштво“. То је сајт где се одржавају дани читања или друга дешавања. Као и код сајта „The One Ring“, можеш да постанеш члан плаћањем новцем. Мислим да је много чудно да филм и књига имају толико обожавалаца, али ми је драго што је то помогло људима да нађу оно што им се свиђа. Такође, види се да су аутор и продуценти много радили да би све било успешно.
Клуб обожавалаца Господара прстенова
Роман Хобит настао је као роман за децу, али је врло брзо постао популаран и међу одраслима. Толкин је инспирацију за роман добио још врло млад, када је написао реченицу:У једној рупи у земљи, живео је Хобит. У књизи не постоји ни један женски лик, само се помиње мајка јунака Билба Багинса. Толкин је 1967. године продао права на снимање филмова по његовим књигама за 100 000 фунти. Филм Хобит снимљен је на Новом Зеланду 2012. године. Кристофер Толкин, син писца, није био задовољан филмовима редитеља Питера Џексона, које смо ми гледали и рекао је да су упропастили књиге. Толкин је желео да напише све књиге на вилењачком језику.
Хобит
Назив Силмарилион скраћено је од „Квента Силмарилион”, или „Историја Силмарила”, три велика драгуља. Прави Силмарилион заправо је само средишњи део књиге у којем је Толкин испричао приповест о три Силмарила, драгуља која је израдио Феанор, најдаровитији од свих вилењака, и у којима је заробио светлост Два Дрвета која је обасјавала Валинор, земљу богова. По предању, први је Господар таме, Моргот, уграбио Силмариле и уградио их у своју круну, након чега су вилењаци пошли у рат против сила зла не би ли повратили свете драгуље. Када је Моргот, први Мрачни Господар, уништио Дрвеће, та светлост је живела још само у Силмарилима; Моргот их је уграбио и поставио у своју круну, чувану у непробојној тврђави Ангбанд на северу Средњег света. Силмарилион је историја побуне Феанора и његовог народа против богова, њиховог прогона из Средњег света и њиховог рата, безнадежног упркос свем јунаштву виловњака и људи у борби против великог Непријатеља.
Силмарилион
Читаоци Господара прстенова препознаће нека од збивања, а као јунаци у овој причи појављују се и поједини добро знани вилењаци. Толкин је, међутим, желео да се у књигу уврсте још четири краћа дела, од којих се два односе на легенде о самом почетку постанка света; то су Аинулиндале и Валаквента писане у стилу древних епова. На преостала два списа, написана у форми историјских текстова (Акалабет и О прстеновима моћи и Трећем добу), директно се надовезују догађаји описани у Господару прстенова. Догађаји описани у Силмарилиону , као и у другим Толкиновим списима о Средњој земљи , требали су се догодити у неко доба Земљине прошлости. Силмарилион је настајао у раздобљу од готово педесет година, започет још давне 1917. Године. Толкин је на овом делу радио, мењао га и проширивао читавог живота. Због тога се без ове књиге не могу најбоље разумети његове много познатије књиге, Господар Прстенова и Хобит. Kњига се коначно појавила 1977, четири године након Толкинове смрти, на основу рукописа и скица из оставштине допунио и за штампу приредио његов син Кристофер. Пошто је Толкин умро И оставио свој легендаријум без измена, Кристофер Толкин је одабрао и уредио материјале да исприча причу од почетка до краја. У неколико случајева, то је значило да је морао смислити потпуно нови материјал, у оквиру смисла очеве мисли, како би отклонио празнине и недоследности у нарацији, посебно 22. поглавље, Рушевина Доријата. Силмариллион је генерално добио лошу добродошлицу након објављивања; добро се продавао, али не на нивоу Господара прстенова. Научници су такође сматрали да је рад проблематичан, не само због тога што је књига конструкција, коју није одобрио сам Толкин.
Силмарилион
Силмарилион је Толкинова прва и последња књига. Започета много пре Господара прстенова, то је приповедање о Старијим данима, или Првом добу Толкинове земље у којем се описују митови о постанку Толкиновог света, богови, хероји, вилењаци и чаробњаци из древних времена. У њој учествују и неки јунаци из Господара прстенова, као Елронд и Галадријела.
Силмарилион
