CHRONOLOGICAL LINE

Jelena Minić, 431/2019

Računarstvo i društvo, Mart 2022.

XIX - XXI

Istorijski pregled razvoja računarstva

• Pregled vremenske linije
• Detaljnije prema vremenskoj liniji
• Vreme za pitanja?

Agenda

+Samjuel Morze

Električni telegraf

1830

XIX - XX

+Druga generacija

Elektronski računari

1950-e

+Prva generacija

Elektronski računari

1930-e

+Herman holerit i IBM

Bušene kartice

1890

Rana istorija

Do XIX veka

Vremenska linija

+treća generacija

Elektronski računari

1960-e

XX - XXI

Razvoj tehnologije do danas

XXI vek

World WIde wEb

1990-e

Pojava interneta

1960-e

Personalni računari

1970-e

Vremenska linija

Mehaničke mašine:

• Prva programabilna mašina - mehanički tkački razboj (Žozef Mari Žakard, 1801.)
• Dizajn, ali ne i realizacija prve programabilne računske mašine (Čarls Bebidž, 1822.)
• Ada Bajron piše prve programe za analitičku mašinu Čarlsa Bebidža

• Računaljke Abakus - pomoć pri izvođenju matematičkih operacija
• Paskaline - prve mehaničke sprave koje su služile za sabiranje i oduzimanje celih brojeva (Blez Paskal, 1642.)
• Mašina koja je mogla da izvršava sve četiri osnovne aritmetičke operacije (Gotfrid Lajbnic, 1672.)

Rana istorija

• Samjuel Morze tokom 1830-ih
• Morzeov telegraf od 40 milja 1843.
• Telegraf omogućuje povezivanje velikih gradova u Americi
• Informacije se prenose preko morzeove azbuke

Električni telegraf

• Aleksandar Grejem Bel radi na unapređenju telegrafa (samo jedan signal u momentu)
• Harmonijski telegraf - prenos na različitim frekvencama
• Prenos glasa - 1876. godine

Telefon

• Ideja za razvojem bežičnog prenosa
• Veliki broj naučnika radi na ovom polju
• Herc otkriva elektromagnetne talase
• Markoni koristi radio talase u bežičnom komunikacionom sistemu
• Markoni kreira prvi aparat za radio komunikaciju
• Fesenden prvi šalje audio koristeći elektromagnetne talase

Radio

• Herman Holerit kreira mašinu za čitanje bušenih kartica
• Koristi se za obradu rezultata popisa stanovništva 1890. Popis je završen za godinu dana.
• Bušene kartice se koriste za ubrzavanje različitih izračunavanja
• Od Holeritove kompanije nastaje čuvena kompanija IBM (International Business Machines)

Bušene kartice

• Koriste se od 1930-ih
• ABC - jedan od prvih elektronskih računara specijalne namene (rešavanje sistema linearnih jednačina) kreiran od strane Atanasova i Berija 1939. godine
• Računar Kolos - omogućava razbijanje nemačke šifre zasnovane na mašini Enigma (Alan Tjuring, kraj Drugog svetskog rata)

Elektronski računari

• ENIAC (Electronic numerical integrator and computer)
• Završen 1946. od strane Džon Moklija i Džeja Ekerta na Univerzitetu u Pensilvaniji
• Prvi elektronski računar opšte namene
• 1700 vakumskih cevi, dužina 30m, masa 30t
• Računarske operacije izvršava hiljadu puta brže od elektromehaničkih mašina
• Osnovna svrha - računanje trajektorije projektila

Elektronski računari

Fon Nojmanova arhitektura

• Kasnih 1940-ih nastaju računari sa skladištenim prostorima
• Definiše se jasna podela između hardvera i softvera
• Jedan od prvih računara kreiran po ovoj arhitekturi je računar EDVAC
• Osnovni elementi računara postaju procesor i glavna memorija

Elektronski računari

I generacija

• Kraj 1930-ih do kraja 1950-ih
• Vakuumske cevi kao logička kola i magnetni doboši kao memorija
• Programiranje se obavlja u asembleru
• Primena u nauci i vojsci
• Primeri:
• Mančesterska Beba - eksperimentalna mašina
• Mančesterski Mark I
• EDSAC
• MESM
• UNIVAC

Elektronski računari

II generacija

• Kraj 1950-ih do polovine 1960-ih
• Tranzistori umesto vakuumskih cevi, jer su manji, zahtevaju manje energije pa se i manje greju
• Široko se koriste magnetni diskovi i trake, započinje se umrežavanje računara
• Razvijeni su prvi programski jezici višeg nivoa:
• FORTRAN
• LISP
• ALGOL
• COBOL

Elektronski računari

III generacija

• Polovina 1960-ih do polovine 1970-ih
• Koriste integrisana kola smeštena na silicijumskim (mikro)čipovima
• Prvi računar sa ovom tehnologijom IBM 360 (1964.)
• Dominiraju mejnfrejm računari
• Uveden je sistem deljenja vremena
• Uvedeni su prvi standardi za programske jezike

Elektronski računari

• 1967. kreiran novi dizajn mreža - ARPANET
• Veza vladinih računara u cilju razmene programa i podataka
• Potreba povezivanja ARPANET-a sa drugim sličnim mrežama, kao i zasnivanje komunikacionih konvencija
• Nastaju TCP/IP protokol
• 1972. poslata prva poruka preko ARPANET mreže (prvi imejl)

Pojava interneta

• Rane 1970-e
• Kompanija Intel proizvodi prvi mikroprocesor Intel 4004
• Ova tehnologija omogućava razvoj malih, ali brzih računara
• Primer: MITS Altair 8800 (računar koji se mogao kupiti iz delova)
• Prvi već sklopljen računar bio je Apple
• Apple II najprodavaniji računar svih vremena

Personalni računari

• Razvoj komercijalnih mreža 1995.
• Berners Li kreira sistem koji omogućava povezivanje informacija preko linkova koje se nalaze na različitim računarima povezani jednom mrežom
• 1990. World Wide Web
• Prvi široko korišćeni veb pregledač - Mosaic

World Wide Web

info

info

info

info

info

Virtuelna realnost

Veštačka inteligencija

Mobilni uredjaji

Blockchain

Društvene mreže

Razvoj tehnologije u XXI veku

Pitanja?

Hvala na pažnji!

Koji je prvi komercijalni kućni računar?

Kako vidite razvoj računarstva u budućnosti?

Pitanja

Šta je omogućilo informaciono doba?

4. pitanje

Koje su prednosti i mane mobilnih uređaja?

Diskusija

Diskusija

Diskusija

Koja je bila zamisao iza ARPANET-a?

3. pitanje

Koji jezici višeg nivoa su prvi razvijeni?

2. pitanje

Koji je prvi elektronski računar opšte namene?

1. pitanje