Библиотеке и писменост

Библиотеке и писменост

Библиотеке, књиге и информације

Библиотека бира, чува и испоручује информације у различитим изворима, документима.

Библиотеке, књиге и информације

Пре више од 5000 година први библиотекари у Месопотамији почели су да сакупљају глинене плочице. Краљеви из династије Птоломеја направили су Александријску библиотеку 300. године п.н.е. у којој су биле копије свих познатих књига на свету у 500000 свитака. Кад је Би Ченг измислио штампу 1041. године у Кини и Гутемберг у Немачкој 1440. године, милиони књига су постале доступне читаоцима – створено је најефикасније средство за ширење научних и других информација. Књиге су се нашле у различитим библиотекама: манастирским, дворским, приватним, националним, јавним, универзитетским, школским...Дигитално доба и интернет донели су глобалну информациону револуцију. Сада имамо више врста информација и више приступа информацијама него икада пре у историји. Упркос томе улога библиотеке остала је иста од античких времена до данас - она пружа људима одговарајуће изворе информација у којим проналазе информације потребне да би разумели свет и преиспитивали своја веровања и ставове.

Дигитална библиотека

Значење библиотеке током векова прешло је дуг пут, од њеног оригиналног етимолошког значења „колекције књига”, до њеног данашњег значења колекције врло разноврсних информационих ресурса у савременом смислу речи, на пример чак и колекције софтверских пакета. Мајкл Харт се сматра зачетником појаве књига у електронском облику. Он је 1971. године у електронски облик пребацио америчку Деклерацију независности и тиме започео Пројекат Гутемберг, који се сматра првом дигиталном библиотеком. Данас се у тој збирци/библиотеци налази 36000 књига. Циљеви пројекта су да се сачувају књиге од пропадања и да буду доступне преко Интернета свима који су жељни знања. Е-књига је електронски, дигитализовани, облик књиге, али може садржавати, осим текста, звук, слике и видео запис. Е-књиге се производе након штампања неке књиге, обично скенирањем, а све више у исто време кад и штампана књига. Могу се читати на наменским уређајима, е-читачима, али се могу наћи и на веб странама, у дигиталним библиотекама и другим збиркама е-књига.

Дигитална библиотека

Дигитална библиотека је организована колекција информација која се чува у дигиталним форматима и која је доступна путем интернета. Појмови електронска библиотека, виртуелна библиотека и хибридна библиотека користе се као синоними за дигиталну библиотеку, али ипак постоје и неке разлике.Електронска библиотека указује на медиј који се користи за смештање, дистрибуцију и пренос информација. Виртуелна библиотека указује на неодређеност простора у коме је могуће приступити информацијама, за разлику од традиционалне библиотеке којој је потребна зграда у реалном простору, виртуелна библиотека се налази у виртуелном простору.Хибридна библиотека указује на постојање различитих типова документа у библиотеци. Може се казати да су и традиционалне библиотеке хибридне, јер су одувек сакупљале различите типове докумената.

Дигиталне библиотеке

У библиотекама широм света различити извори информација се дигитализују и могу се користити онлајн. Фонд дигиталне библиотеке доступан је на интернету и корисник не мора физички ићи у библиотеку. Људи широм света имају приступ истим информацијама у било које време дана или ноћи, истим изворима може приступати више корисника истовремено.Проналазак информација је једноставан - помоћу претраживања и уписивања једне речи или скупа речи.Пронађите важне и интресантне информације у некој од библиотека које су представљене на страни школског сајта Дигиталне библиотеке.

Писменост

Сврха прикупљених информација у традиционалној или дигиталној библиотеци је да подржи учење и истраживање и подстакне развој критичког мишљења. Библиотекари обучавају кориснике да успешно користе изворе информација, односно да стекну знања о класификацији библиотечке грађе, начинима проналажења релевантних информација, техникама вредновања итд.Како се наша способност да сакупљамо и чувамо информације побољшава, тако и наше вештине у налажењу и анализирању информација морају да се развијају. Треба да поседујемо вештине информационе писменост управо због обиља информација којима смо изложени. Окружени смо бројним медијима и медијским порукама, па нам је неопходна медијска писменост, а онда и дигитална, критичка, визуелна, културна, мултимедијална, мултикултурална... Информациона и медијска писменост подразумевају способност долажења до информација из различитих извора (медија), њихове селекције, употребе, стварања и размене (комуницирања), као и развој аналитичког и критичког приступа информацијама. Дигитална писменост подразумева способност проналажења, анализу, процену, стварање и пренос информација у дигиталном формату.