Библиотеке и писменост

Библиотеке и писменост

Библиотека бира, чува и испоручује информације у различитим изворима, документима.

Библиотеке, књиге и информације

Пре више од 5000 година први библиотекари у Месопотамији почели су да сакупљају глинене плочице. Краљеви из династије Птоломеја направили су Александријску библиотеку 300. године п.н.е. у којој су биле копије свих познатих књига на свету у 500000 свитака.

Кад је Би Ченг измислио штампу 1041. године у Кини и Гутемберг у Немачкој 1440. године, милиони књига су постале доступне читаоцима – створено је најефикасније средство за ширење научних и других информација. Књиге су се нашле у различитим библиотекама: манастирским, дворским, приватним, националним, јавним, универзитетским, школским...

Дигитално доба и интернет донели су глобалну информациону револуцију. Сада имамо више врста информација и више приступа информацијама него икада пре у историји.

Упркос томе улога библиотеке остала је иста од античких времена до данас - она пружа људима одговарајуће изворе информација у којим проналазе информације потребне да би разумели свет и преиспитивали своја веровања и ставове.

Библиотеке, књиге и информације

Значење библиотеке током векова прешло је дуг пут, од њеног оригиналног етимолошког значења „колекције књига”, до њеног данашњег значења колекције врло разноврсних информационих ресурса у савременом смислу речи, на пример чак и колекције софтверских пакета.

Мајкл Харт се сматра зачетником појаве књига у електронском облику. Он је 1971. године у електронски облик пребацио америчку Деклерацију независности и тиме започео Пројекат Гутемберг, који се сматра првом дигиталном библиотеком. Данас се у тој збирци/библиотеци налази 36000 књига. Циљеви пројекта су да се сачувају књиге од пропадања и да буду доступне преко Интернета свима који су жељни знања.

Е-књига је електронски, дигитализовани, облик књиге, али може садржавати, осим текста, звук, слике и видео запис. Е-књиге се производе након штампања неке књиге, обично скенирањем, а све више у исто време кад и штампана књига. Могу се читати на наменским уређајима, е-читачима, али се могу наћи и на веб странама, у дигиталним библиотекама и другим збиркама е-књига.

Дигитална библиотека

Дигитална библиотека је организована колекција информација која се чува у дигиталним форматима и која је доступна путем интернета.

Појмови електронска библиотека, виртуелна библиотека и хибридна библиотека користе се као синоними за дигиталну библиотеку, али ипак постоје и неке разлике.

Електронска библиотека указује на медиј који се користи за смештање, дистрибуцију и пренос информација. Виртуелна библиотека указује на неодређеност простора у коме је могуће приступити информацијама, за разлику од традиционалне библиотеке којој је потребна зграда у реалном простору, виртуелна библиотека се налази у виртуелном простору.

Хибридна библиотека указује на постојање различитих типова документа у библиотеци. Може се казати да су и традиционалне библиотеке хибридне, јер су одувек сакупљале различите типове докумената.

Дигитална библиотека

У библиотекама широм света различити извори информација се дигитализују и могу се користити онлајн. Фонд дигиталне библиотеке доступан је на интернету и корисник не мора физички ићи у библиотеку. Људи широм света имају приступ истим информацијама у било које време дана или ноћи, истим изворима може приступати више корисника истовремено.

Проналазак информација је једноставан - помоћу претраживања и уписивања једне речи или скупа речи.

Пронађите важне и интресантне информације у некој од библиотека које су представљене на страни школског сајта Дигиталне библиотеке.

Дигиталне библиотеке

Антологија српске књижевности
Енциклопедија
Народне умотворине
Међународна дечија дигитална библиотека
Српска дечија дигитална библиотека
Дигитална Народна библиотека Србије
Дигитална Библиотека Матице српске
Пројекат Растко – Библиотека српске културе

Дигиталне библиотеке

Сврха прикупљених информација у традиционалној или дигиталној библиотеци је да подржи учење и истраживање и подстакне развој критичког мишљења. Библиотекари обучавају кориснике да успешно користе изворе информација, односно да стекну знања о класификацији библиотечке грађе, начинима проналажења релевантних информација, техникама вредновања итд.

Како се наша способност да сакупљамо и чувамо информације побољшава, тако и наше вештине у налажењу и анализирању информација морају да се развијају. Треба да поседујемо вештине информационе писменост управо због обиља информација којима смо изложени. Окружени смо бројним медијима и медијским порукама, па нам је неопходна медијска писменост, а онда и дигитална, критичка, визуелна, културна, мултимедијална, мултикултурална...

Информациона и медијска писменост подразумевају способност долажења до информација из различитих извора (медија), њихове селекције, употребе, стварања и размене (комуницирања), као и развој аналитичког и критичког приступа информацијама.
Дигитална писменост подразумева способност проналажења, анализу, процену, стварање и пренос информација у дигиталном формату.

Писменост

Библиотеке и писменост

More creations to inspire you

ALICE'S WONDERLAND BOOK REGISTRY

BASIL RESTAURANT PRESENTATION

AC/DC

THE MESOZOIC ERA

ALL THE THINGS

ASTL

ENGLISH IRREGULAR VERBS

Transcript