Bog rata Mars

Nikola marinković

bog rata mars

Rimska mitologija

Pored Jupitera, Mars je najznačajnije italsko i rimsko božanstvo. Bio je najistaknutiji vojni bog u religiji rimske vojske.

Mars je bio rimski bog rata, sličan njemu je i Grčki bog Ares. Poštovan je od davnina po celoj Italiji, i to po raznim imenima.

Mars

bog rata mars

Dijego Velaskez: Bog rata, Mars

Mars je takođe bio i poljoprivredni čuvar, što je kombinacija karakteristična za rani Rim. Većina njegovih festivala je održana u martu, mesecu nazvanom po njemu (Martius), i u oktobru, kada je počinjala sezona vojnih kampanja i završavala se poljoprivredna sezona.

Kult

U zvaničnom kultu Mars je prvenstveno bog rata , ali ga je seosko stanovništvo smatralo božanstvom zemljoradnje i stočarstva stoga su svi njegovi praznici u martu i oktobru, tj. u mesecima koji označavaju početak i kraj zemljoradničkih radova, ali i vreme početka i završetka ratnih pohoda. Pošto vlada bojnim poljem i plodnim njivama, Marsu se upućuju molitve da zaštiti zemlju od neprijatelja i svih elementarnih nepogoda. Zato je Mars veliki bog opšteg napretka, i to kako plodnih njiva i stoke tako i napredka rimskog naroda i države.

umetnost

Praznici

Sa njima su povezana još dva martovska praznika svetkovana 1. i 17. marta (agonium Martiale). U svim ovim svečanostima učestvovao je sveštenički red salijevaca, čiji su članovi u ratničkoj odeći izvodili igre sa oružjem u Marsovu čast. Ciklus praznika u oktobru počinje na dan ida, žrtvovanjem konja (Equus October), a završava se posvećivanjem oružja (Armilustrium), takođe uz učešće salijevaca.

ratnog oružja - Kvinkvatri (Quinquatrus)

bojnih truba - Tubilustrij (Tubilustrium)

konja - Ekvirije ( Equirria )

19. marta

27. februara i 14. marta

1. i 17. mart

23. marta

Ares je grčki bog rata. On je jedan od dvanaest olompijaca, najstariji sin Zevsa i Here. U helenskoj književnosti, on često predstavlja fizički ili nasilni i neukroćeni aspekt rata, za razliku od njegove sestre Atine u oklopu, čije funkcije kao inteligentne boginje uključuju vojnu strategiju i veštine vojskovođe. Pandan Aresa u rimskoj mitologiji je Mars.Dok je Ares bio posmatran prvenstveno kao destruktivna i destabilizirajuća sila, Mars je predstavljao vojnu moć kao način osiguranja mira, i bio je otac (pater) rimskog naroda.

Pod uticajem grčke kulture, Mars je bio poistovećivan sa grčkim bogom Aresom, čiji su mitovi reinterpretirani u rimskoj literaturi i umetnosti pod imenom Mars. Međutim, karakter i dostojanstvo Marsa fundamentalno su se razlikovali od načina na koji se ophodio njegov grčki pandan, koji se u grčkoj književnosti često tretira s prezirom i odbojnošću.

VS

Ares

Mars

mitologija

U pratnji Marsa, kao zastrašujućeg boga rata, nalaze se Strah i Bledilo kao i personifikacije vojničkih vrlina - Čast i Hrabrost. Mars je u mitu Junonin sin koga je ona začela zahvaljujući cvetu koji joj je podarila Flora. Povezivanje Marsa sa Anom Perenom i Mamurijem svakako proizilazi iz slučajne vremenske podudarnosti Marsovih martovskih praznika i italskih rituala u vezi sa novogodišnjim običajima. Uloga Marsa u "svetom proleću" proističe iz staroitalskog običaja da jedna generacija mladih ljudi u rano proleće napuštaju svoj grad i polazi da traži sreću na drugom mestu. Ove koloniste često predvode Marsove svete životinje - vuk ili detlić. Verovatno je na ovom motivu zasnovan i mit po kome je Mars otac Romula i Rema. Mars je poštovan u svim rimskim provincijama, posebno u Galiji i Germaniji

svetilišta

Do Avgustovog vremena sva Marsova svetilišta nalazila su se van grada. Ispred Kapenskih vrata podignut je 338/337. g. stare ere hram Marsu, u kome se nalazila njegova statua okružena vukovima. Na Marsovom polju, 138. g. stare ere, sagrađen mu je još jedan hram. U Marsovu čast Avgust je podigao dva hrama : jedan manji, na Kapitolu, u znak zahvalnosti Marsu Osvetniku što je kaznio Cezarove ubice, i jedan veliki hram, u središtu novosagrađenog Foruma, koji je po raskoši nadmašivao sva ostala svetilišta u Rimu. Ovde je Mars poštovan zajedno sa Venerom i poistovećen je sa grčkim bogom Arejem.

Svetilišta i mitologija

hvala na pažnji!