Иноватори одрживих циљева: Мора и океани

Интерактивна онлајн радионица поводом Европске ноћи истраживача 2021.радионица

Иноватори одрживих циљева: Мора и океани

Аутори: Тања Олеар Гојић, Ивана Павковић, Мирјана Тишма

ПОЧНИ

4. Буди иноватор

4. Загађење

ИЗЛАЗ

1. Мора и океани

3. Клима иклиматске промене

Садржај:

ПОЧЕТАК

Аутори

2. Одрживи циљеви

Упутство

Добродошли на данашњу радионицу!Пред вама је неколико лекција.

Упутство

Ваш задатак је да их пређете, одгледате видео-снимке, опробате се у извођењу експеримената и решите квиз.

Опробајте се као иноватори. Можда ће баш ваш рад решити проблем загађења и климатских промена!Уживајте док радите!

Свим млађим ученицима предлажемо да све активности пређу у присуству родитеља или старијих особа.

Пратите причу о морима и океанима. Надамо се да ће вас подстаћи да истражите нека далека мора и сазнате што више о фантастичном свету морских дубина.

Мора и океани

1.

ДАЉЕ

НАЗАД

Океан је огромна јединствена маса слане воде.* Океани нису засебна водена тела,већ сумеђусобно повезани и формирају једнуконтинуирану водену масу (Светско море), која прекрива 70,78% површине Земље.* Површина Светског мора је 3,61 × 108 милиона км2, и обухвата велике океане и мања мора.* Просечна дубина океана износи 3796 м, а у њима се налази 1,35 × 1018 м3 воде, што чини око 97% укупне количине воде на Земљи.* Остатак воде на Земљи, око 3%, чине реке, језера, подземне воде, ледени покривачи и глечери и водена пара.

Шта су океани ?

ДАЉЕ

НАЗАД

Слана морска вода је мешавина обичне (H2O)и тешке воде (HDО), која садржи деутеријум (D) – водоник дупло тежи од обичног водоника.Океанске воде нису мирне, већ се крећу морским струјама, плимама и осекама.Морске струје крећу се око Земљине лопте, а постоје две врсте струја: површинске, које покреће ветар, и дубинске, које настају услед разлика у густини воде.Плиме и осеке свакодневно покрећу воду под утицајем Месечеве и Сунчеве гравитације.

ЗАДАТАК

ДАЉЕ

НАЗАД

Да ли је лакше пливати у језеру, базену или мору?Шта мислите зашто?Извешћемо један експеримент.Потребан материјал:1) јаје2) со3) 3 исте провидне посуде (чаше или тегле)4) вода

Задатак: Јаје у води

Извођење експеримента: У све три посуде сипајте воду. У прву ништа не треба додавати, у другу насути једну кафену кашичицу соли, а у трећу четири кафене кашичице.Јаје најпре спустите у прву посуду. Забележите на стаклу где је најнижа тачка јајета. Затим пребацити јаје у следеће две посуде и учинити исто.Шта примећујете?Шта мислите зашто се то дешава?

НАЗАД

Додирните звезду и сазнајте име океана, а кликом сазнајте више о њима.

Мапа океана

ДАЉЕ

НАЗАД

На северу се граничи са југоисточном Азијом (Индијски потконинент), на истоку са Малајским архипелагом и Аустралијом, на југу са Јужним океаном (Јужни пол), а на западу са Арабијским полуострвом и Африком. Простире се дужином од скоро 10000 км од Африке до Аустралије, укључујући Црвено море и Персијски залив, и представља значајну поморску везу између Африке и Азије. Неке од већих река које се уливају у Индијски океан су Брамапутра, Ганг, Инд, Иравади и Замбези.

На западу га окружују Северна и Јужна Америка, на истоку Европа и Африка, а преко Арктичког океана на северу и Дрејковог пролаза на југу повезан је са Тихим океаном. Од 1914. године Панамским каналом повезан је са Тихим океаном. Неке од већих река које се уливају у Атлантски океан су Мисисипи, Амазон и Нигер.

Taј океан, познат и као Пацифик, највећи је светски океан и покрива скоро једну трећину површине Земље. Протеже се од Беринговог мора на Арктику до Антарктика, и од Северне и Јужне Америке на истоку до Азије на западу. Највећа дубина је на 10994 м испод површине мора, што уједно представља и највећу дубину Светског мора. У Тихом океану налази се око 25000 острва, више него у свим осталим океанима заједно, од којих се већина налази јужно од екватора.

Тај океан, познат и као Јужни поларни океан или Антарктички океан, велика је водена маса која у потпуности окружује Антарктик. То је Земљин четврти океан по величини, и последњи који је дефинисан као океан 2000. године. Иако је службено признат тек недавно, међу морнарима се сматрао океаном већ деценијама.

Заузима простор око Северног пола, а најмањи је и најплићи од свих океана, па га чести и не сматрају океаном, него Северним леденим морем. Скоро потпуно је окружен Евроазијом и Северном Америком, и покривен је ледом већим делом године – сматра се да је смањење залеђене површине у току лета и до 50%. Температура воде и салинитет се периодично мењају, са топљењем леда и смрзавањем воде. Салинитет му је најнижи од свих океана због малог испаравања, великог прилива свеже воде и слабе повезаности са другим океанима.

ОКЕАН ГОВОРИ ПРЕВОДКликните на наслов и прочитајте превод текста са видеа.

Океан говориЈа сам океан. Ја сам вода, ја сам већина на овој планети. Ја сам га обликовао. Сваки ток, сваки облак, свака кап кише, све се то враћа мени. Једним или другим путем, сваком живом бићу сам потребан. Ја сам извор, ја сам оно из чега су испузали.Људи? Они се не разликују. (нема разлике) Не дугујем им ништа. Ја дајем, они узимају. Али увек могу да се вратим. Тако је од увек било. И онако, није то њихова планета. Није била, никада неће ни бити. Али људи узимају више (од свог дела) него што деле. Трују ме, а онда очекују да их храним. Али то не функционише на тај начин.Ако људи желе да опстану у природи са мном и од мене, предлажем да пажљиво слушају. Ово ћу рећи само једном: Ако се природа не одржава здравом, људи неће постати. Једноставно речено. Мени би било све једно, са или без људи. Ја сам океан, једном сам покрио целу ову планету и увек могу поново да је покријем. То је све што имам да кажем.ПРИРОДИ НИСУ ПОТРЕБНИ ЉУДИ, ЉУДИМА ЈЕ ПОТРЕБНА ПРИРОДА!

Видео Океан говори

ДАЉЕ

НАЗАД

КОРАЛНИ ГРЕБЕН ПРЕВОД кликни на наслов и прочитај превод текста из видеа.

Ја сам корал.Неки мисле да сам само стена. У ствари ја сам највећа жива ствар на планети. Толико сам велики да ме сви виде из свемира. Али колико дуго? Ја растем скоро око 250 милиона година. И људи су дошли и сада је 1/5 мене нестала. Наравно, ја живим на дну мора. И не виђаш ме тако често. Али ја ти требам.Да ли схватате да 1/4 укупног морског живота зависи од мене? Ја сам расадник мора. Мале рибе зависе од мене због хране и крију се од великих риба. И погодите ко једе велике рибе? Тако је, ти. Ја сам највећа фабрика протеина у свету. Ипак ви подижете температуру океана, тако да не могу више да живим овде. И када велике струје и цунами прођу кроз океан, ја сам твоја тврђава. Па ипак ме раздиреш динамитом и трујеш ме цијанидом. Па ево луде мисли: Престани да ме убијаш!ПРИРОДИ НИСУ ПОТРЕБНИ ЉУДИ, ЉУДИМА ЈЕ ПОТРЕБНА ПРИРОДА!

Живи свет мора

НАЗАД

Сазнајте шта су то одрживи циљеви и који су то циљеви који су усмерени на климу и мора.

Одрживи циљеви

2.

ДАЉЕ

НАЗАД

истражи

Истражи

.

Одрживи циљеви

Циљ 14. Очувати и одрживо користити океане, мора и морске ресурсе за одржив развој.

Циљ 13. Предузети хитну акцију у борби против климатских промена и њихових последица.

Циљеви одрживог развоја, такође познати и као глобални циљеви, представљају универзални позив на деловање ради искорењивања сиромаштва, заштите животне средине и обезбеђивања мира и просперитета за све.

Упознај све циљеве

Ми се овде посебно бавимо следећим циљевима:

Сазнајте шта је то клима и на који начин мора и океани утичу на њу, а како она утиче на мора и океане.

Клима и климатске промене

3.

ДАЉЕ

НАЗАД

Шта је клима?

Клима је средња вредност атмосферских услова (температуре, падавина, ветрова итд.) који владају у једном подручју током дужег низа година. Стандардни период за дефинисање просечног времена дате области, према Светској метеоролошкој организацији (World Meteorological Organization), јесте 30 година. Два најважнија елемента која дају основне одлике клими сваке области јесу температура ваздуха и количина падавина. Клима је негде хладна, негдетопла, негде умерена; или пак сува или влажна.

ДАЉЕ

НАЗАД

Шта је глобално загревање?

Глобално загревање је назив за повећање просечне температуре земљине атмосфере и океана нарочито у 20. веку, као и за пратеће климатске ефекте. Од почетка 20. века, средња температура Земљине површине се повећала за око 0,8°C, при чему је до око две трећине повећања дошло у последње три декаде.

ДАЉЕ

НАЗАД

Загревање климатског система је недвосмислено и првенствено је узроковано повећањем концентрација гасова стаклене баште, насталих људским активностима као што су сагоревање фосилних горива и крчење шума.

За старије ученике:Израчунај својОТИСАКугљеника

Проучи мапуврелих тачакана мору

ДАЉЕ

НАЗАД

Израчунај свој угљенични отисак

Шта је угљенички отисак?То је мерило које представља емисије гасова са ефектом стаклене баште сваког појединца на годишњем нивоу и омогућава нам да проверимо колики је наш лични утицај на климатске промене.Просечна особа у Сједињеним Државама емитује око 27 тона CО2 годишње.На сајту датом испод израчунај свој угљенички отисак. (сајт је на енглеском.)

Иди на сајт

НАЗАД

НАЗАД

Неправилности у температури површине мора

Искористите прилику и кликом на слику погледајте како се мењала температура мора у одређеном временском периоду.Обратите пажњу у ком месецу је вода на северном мору најтоплија.Померањем жуте куглице на плавој траци, крећете се кроз време.

На шта утиче глобално загревање?

Неки од ефеката глобалног загревања, осим повећања температуре су:- раст нивоа мора,- промене у падавинама- ширење пустиња,- повећање киселости океана (ацидификација);- екстремнији метеоролошки феномени, као што су суше, топлотни валови;- утицај на екосистеме, нестанак појединих врста због температурних промена и др.Глобално загревање не треба мешати са оштећењима озонског омотача.

ДАЉЕ

НАЗАД

Провери своје знање у квизу!

КВИЗ

НАЗАД

Ivana Pavković

Како долази до загађења мора и како то загађење утиче на живи свет мора.

Загађење мора

4.

ДАЉЕ

НАЗАД

Како загађујемо мора?

ДАЉЕ

НАЗАД

5 ГРАМА ПЛАСТИКЕ НЕДЕЉНО?Велика је могућност да годишње поједемо више од 100.000 комадића микропластике.То је отприлике 5 грама пластике недељно, 21 грам месечно, 250 грама годишње.

ДАЉЕ

НАЗАД

КАКО СЕ ТО ДОГАЂА?Осам милиона тона пластике заврши у светским морима и океанима сваке године. Они се изломе у ситне комадиће што зовемо микропластика. Довољно је ситна да уђе у наш ланац исхране заједно с другим типовима микропластике попут оне која се ослобађа када перемо нашу одећу.

WWF

ДАЉЕ

НАЗАД

Животиње пате и умиру

ДАЉЕ

НАЗАД

WRITE A TITLE HERE

Lorem ipsum dolor sit amet

НАЗАД

Неки изуми за чишћење мора

Кликом на слику улазите у алат звани Падлет тј. онлајн дигитални пано, на који ћете да убаците линк до слике или видеа свог решења и објашњење како то што сте замислили решава проблем загађења или климатских промена.Ваш рад ће бити видљив након одобрења и учествује у наградном конкурсу уколико је послат у периоду од 22.- 30.9.2021.године !

Буди промена!Буди иноватор!

4

НАЗАД

Педагошки саветник, професор разредне наставе у ОШ ,,Драган Лукић", координатор SIGa Родитељ у Менси Србије, потпредседник удружења УченIQ

Мирјана Тишма

Професор разредне наставе у ОШ ,,Јован Дучић" у Београду, члан Управног одбора удружења УченIQ, координатор радног тела за наставне материјале.

Ивана Павковић

ДАЉЕ

Педагошки саветник, професор разредне наставе у ОШ ,,Драган Лукић", координатор Одсека за рад са децом Менсе Србије, председник удружења УченIQ

Тања Олеар Гојић

АУТОРИ

Додатне информације можете добити путем мејла uceniqrs@gmail.comили на сајту www.uceniq.edu.rs

Захваљујемо се на учешћу!