Дрвени дувачки инструменти

ДРВЕНИ ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

Moждa je jeдaн oд првих дувaчких инструмeнaтa билa oбичнa трaвкa, у кojу и дaнaс дeчaци из цeлoг свeтa знajу дa свирajу. Флaутe-звиждaљкe су вeрoвaтнo билe нaпрaвљeнe oд птичиjих кoстиjу. Првe флaутe су прoизвoдилe сaмo jeдaн тoн, a кaсниje су нaпрaвљeни oтвoри кojи су oмoгућили извoђeњe вeћeг брoja тoнoвa. Првe трубe су билe шупљe грaнe кoje су пojaчaвaлe глaс.

РАЗВОЈ

Дувачки инструменти (фр. Instrument à vent, енгл. wind instruments), су инструменти на којима се тон производи дувањем. Број дувача у оркестру зависи од величине и врсте оркестра као и од потребе композиције, тj. композитора који ствара дело. У симфонијском оркестру иза гудача налазе се свирачи дрвених дувачких инструманата и рогова, а у последњем реду су свирачи лимених дувачких инструмената.

ФЛАУТА

КларинетСАКСОФОН

У ДрвенЕ дувачкЕ ИНСТРУМЕНТЕ сПАДАЈу:

Обоаенглески рогфАГОТ

Флаута спада у групу дрвених дувачких инструмената са директним удувавањем ваздуха у цев. Назив ФЛАУТА, долази од латинског придева flatus што значи дувани (инструмент). Њено место у групи дрвених дувачких инструмената, као што је и очигледно, није због материјала од кога је направљена, већ због њених тонско-техничких карактеристика и традиције. Цев флауте је раније била грађена од дрвета (абоносовог), а сада је метална (легура бакра, никла и цинка која се зове „ново сребро”, некада од злата, платине или сребра). Дужина цеви је 67 cm. Расклапа се у 3 или 4 дела.

ФЛАУТА

Lorem ipsum dolor

Приликом свирања флаута се држи на десно од свирача у попречном (водоравном) положају. Устима се не затвара цео отвор, већ се доња усна наслања на једну страну пљоснатог обода, а ваздух се дува у супротну страну отвора. Ваздух се усмерава под таквим углом да га супротна страна отвора сече на пола и ствара „ваздушни језичак”. Пошто пола ваздуха одлази ван инструмента, флаутисти приликом свирања користе доста ваздуха. Поставка прстију и руку је таква да се десна рука налази у доњем делу механизма, а лева горњем. Свира се са 9 прстију – десни палац служи само као ослонац инструменту. У извођачко-техничком погледу, флаута је веома спретан инструмент и сматра се најпокретљивијим инструментом у оркестру.

ОБОА

Обоа је интонативно савршено чист и стабилан инструмент, тако да у оркестру служи за давање интонације (обично камерним ЛА/А) осталим инструментима. Техничке могућности обое су мање него код флауте или кларинета. Ипак, овај инструмент јако успешно изводи разне друге извођачке елементе, па се сматра истакнутим мелодијским инструментом и често се користи као солистички и оркестарски инструмент. Обои се додељују, углавном, нежне, чежњиве, молске мелодије. Често се користи за дочаравање источњачког призвука, јер боја тона, због специфичног језичка, подсећа на неке оријенталне инструменте.

Дужина цеви је 90 cm. Највидљивије разлике у односу на обоу су завршни део цеви који није левкасти, већ крушкасто проширен и метална цевчица на врху за коју се везује тршчани језичак која је дужа и повијена. Ово условљава и другачије држање при свирању, па се инструмент држи ближе свирачу. У свему осталом, енглески рог је скоро једнак као обоа.

Енглески рог је дувачки инструмент. Већа је варијанта обое.

ЕНГЛЕСКИ РОГ

ПРИМЕРИ

"Габријелова обоа" - Енио Мориконе

"Павана оп .50" - Габријел Форе

Фагот је сродан са обоом по два битна елемента: конично бушеној цеви и двоструким тршчаним језичком. Цев фагота је, најчешће, од јаворовог дрвета и дугачка је око 2,45 m. Са додатком металне цеви и језичка, укупна дужина инструмента је 2,60 m. Због практичности, цев је савијена надвоје и сведена на свега 1,35 m. Излазни отвор је окренут навише.

ФАГОТ

Сам кларинет, конструисан је 1696. године. Осмислио га је градитељ флаута Јохан Кристоф Денер, усавршивши једну врсту старих шаламаја. Све до друге половине 18. века кларинет се обележавао као шаламај. Онда је постепено уведен назив кларинет, од италијанске речи CLARINETTO, која је диминутив од речи CLARINO што у преводу значи МАЛА ТРУБА.

Цев кларинета је направљена од дрвета абоноса или ебонита (вештачке масе). Поклопци (клапне) и читав систем прстенова и полуга, направљени су од метала и то легуре која се зове „ново сребро”. Сматра се најсвестранијим међу дувачким инструментима. Користи се као солистички инструмент, као члан разних камерних састава, а нарочито велику улогу има у оркестру.

КЛАРИНЕТ

Божидар „Боки“ Милошевић (Прокупље, 31. децембар 1931 — Београд, 15. април 2018) био је познати српски кларинетиста, шеф Народног оркестра Радио-телевизије Београд, професор музичке школе „Јосип Славенски” и члан Београдске филхармоније.

По покретљивости саксофон је раван кларинету, а по неким карактеристикама га чак превазилази. Погодан је за имитирање смеха, урлања, мјаукања. Глисандо се, такође, јако успешно изводи. У војној музици примену налазе све варијанте саксофона.

Саксофон је дувачки инструмент. Налази се у подгрупи дрвених дувачких инструмената иако је у целини изграђен од метала (посребреног или позлаћеног лима). Разлог овоме је то што по начину стварања звука припада роду кларинета – има исти тип писка (усника) са једноструким тршчаним језичком, као и по свим осталим одликама које су преузете од осталих дрвених дувачких инструмената (цев као код обое, предувавање, клапне и прсторед).

САКСОФОН

+ инфо

ПРИМЕРИ

"Концерт за саксофон и оркестар" - Александар Глазунов

"Либертанго" - Астор Пјацола

... ЈОШ ПРИМЕРА

3D модели и примери

Душица Манојловић