Full screen

Share

POČETAK
Radili: Katarina Hodolič, Milosava Radović i Milan Lacković
Predmetni nastavnik: dr Karin Čongradac
STREPTOKOKE
Want to make interactive content? It’s easy in Genially!

Transcript

STREPTOKOKE

Radili: Katarina Hodolič, Milosava Radović i Milan LackovićPredmetni nastavnik: dr Karin Čongradac

POČETAK

SADRŽAJ

UVOD

MORFOLOŠKE OSOBINE

KULTURELNE OSOBINE

BIOHEMIJSKE OSOBINE

OTPORNOST

TOKSIČNOST

PATOGENOST

IMUNITET

EPIDEMIOLOGIJA

PROFILAKSA

MATERIJAL ZA BAKTERIOLOŠKU DIJAGNOZU

OBJAŠNJENJE KROZ VIDEO

ZANIMLJIVOSTI

PITANJA

KRAJ

UVOD

  • Veoma su rasprostranjenje u prirodi
  • Bilrot je 1874. godine prvi video streptokoke
  • Loptaste, sitne bakterije koje su raspoređene u duže ili kraće lance
  • Spadaju u grupu piogenih koka
  • Razni autori su klasifikovali mnogobrojne vrste streptokoka prema različitim kriterijumima
  • Najpogodnija podela koja se i dan danas koristi, je ona prema antigenoj građi
  • Za humanu medicinu najznačijne vrste su: streptokokus piogenes, streptokokus pneumonije, streptokokus agalaktije i streptokokus fekalis

Neki od autora su:

  • Lingelshelm
  • Braun
  • Šotmiler
  • Šerman
  • Rebeka Lancefild - ona je dala najpogodniju podelu - prema antigenoj građi streptokoka). Streptokoke su svrstane u grupe koje su označene velikim slovima abecede.
Neki od kriterijuma:
  • antigena građa
  • hemoliza
  • biohemijske osobine...

  • Smatra se da je 80-90% streptokoknih oboljenja kod ljudi, izazvano vrstom streptokokus piogenes.
  • Grupa A predstavlja najvažniju grupu u kliničkoj mikrobiologiji i označava se kao S. pyogenes (ona koja produkuje gnoj). Ova grupa je zaslužna za najozbiljnija oboljenja čoveka, među kojima su šarlah, akutni tonzilofaringitis, impetigo, reumatska groznica, glomerulonefritis, streptokokni sindrom toksičnog šoka i mnoge druge bolesti. Ova grupa se može izdvojiti od ostalih po osetljivosti na bacitracin.
  • Grupa B predstavlja S. agalactiae koja je do skoro smatrana isključivo životinjskim patogenom, ali je otkriveno da se može naći u vaginalnom kanalu (kod oko 50% žena). Ovo je posebno značajno kod trudnica jer može pri prolasku bebe kroz porođajni kanal izazvati infekciju i kao posledice meningitis ili sepsu novorođene bebe. Još jedna od posledica može biti postporođajni endometritis kod žene, pa se danas rutinski u mnogim zemljama nekoliko nedelja pre porođaja proverava da li žena ima ovu bakteriju u vaginalnom kanalu. Ova grupa se može potvrditi tzv. CAMP (Christie, Atkins & Munch-Petersen) testom, koji se zasniva na detekciji specifičnog peptida koji pojačava efekat stafilokoknog β hemolizina.
  • Grupa C predstavlja značajne veterinarske patogene, od kojih je najpoznatija S. equi. Za ljude su pripadnici ove grupe uglavnom bezopasni.
  • Grupa D je najpre cela klasifikovana u okviru roda Streptococcus ali je kasnije u okviru ove grupe utvrđeno da se jedan deo njih razlikuje od streptokoka po više bioloških karakteristika i zbog toga su svrstane u poseban rod Enterococcus, od kojih je najpoznatija E. faecalis. Ona je klinički značajna kao uzročnik infekcija urinarnog trakta. Ovde spada i S. bovis, koji je značajan isključivo kao animalni patogen.
  • Grupi K pripadaju S. salivarius kao i viridans streptokoke S. mitis i S. mutans, a svi mogu biti uzročnici karijesa i endokarditisa.

MORFOLOŠKE OSOBINE

  • Sitne loptaste bakterije promera oko 1 mikrometar
  • Streptokokus pneumonije su izdužene na jednom kraju pa liče na plamen sveće
  • Gram pozitivne bakterije
  • Nisu pokretne
  • U mikroskopskim preparatima vide se u obliku dužih ili kraćih lanaca
  • Neke vrste imaju kapsulu

STREPTOKOKUS PNEUMONIJE

Većina vrsta je fakultativno anaerobna, ali se potrebe za kiseonikom razlikuju među vrstama i čak ima i onih koje su kapnofili.

  • Za rast su im potrebne obogaćene podloge sa nativnim belančevinama
  • Dobro rastu na krvnom agaru tako što stvaraju sitne kolonije prečnika 1mm, a oko tih kolonija obrazuju manju ili veću zonu alfa ili beta hemolize
  • U tečnim podolgama stvaraju zrnca na samom dnu epruvete i ne mute ih

KULTURELNE OSOBINE

Info

Vrše fermentaciju šećera sa produkcijom mlečne kiseline kao krajnjeg produkta Ovo je izgled alfa i beta hemolize

Na podlozi sa trimetoprim sulfametoksazolom rastu S. pyogenes i S. agalactiae, ali ne i većina vrsta koje su deo normalne flore farinksa. Za izolaciju S. agalactiae se koriste selektivne podloge, na koje se zasejavaju uzorci iz genitalnog i digestivnog trakta. Te podloge sadrže kolistin i kristal violet (Granada), gentamicin i nalidiksinsku kiselinu (Todd Hewitt bujon), a od velike je pomoći hromogena podloga za grupu B streptokoka (GBS), na kojoj se dobro razlikuju kolonije GBS od kolonija enterokoka.

BIOHEMIJSKE OSOBINE

  • Pokazuju određene biohemijske aktivnosti prema šećerima, na taj način se mogu koristiti za identifikaciju nekih vrsta
  • Ove osobine nisu karakteristične za grupu A

Video

https://www.youtube.com/watch?v=_KllArLwmz

OTPORNOST

  • Veoma su osetljive na brojne dezinficijense
  • Osetljive su na povišenu temperaturu i sušenje
  • Sve je češća pojava rezistencije na antibiotike
  • Većina streptokoka je osetljiva na penicilin, eritromicin i bacitracin

•Streptokoke se odlikuju po tome što stvaraju veliki broj enzima i toksina pomoću kojih ostvariju svoju invazivnost i agresivnost.•Streptokokus piogenes, pored celularnih supstanci, izlučuje još preko 20 različitih toksina i enzima.•Najznačajniji su eritrogeni toksin, streptolizni O i S, streptokinaza, hijalouroinidaza, dezoksiribonuekleaza, nefrotoksin, kardiohepatotoksin.

TOKSIČNOST

Ove supstancije su i dobri antigeni pa se neka streptokokna oboljenja mogu dokazati na osnovu otkrivanja specifičnih antitela.

PATOGENOST

  • Vrsta streptokokus piogenes ili beta hemolitične streptokoke iz grupe A, najčešće izazivaju streptokokozu
  • Direktnim dejstvom izazivaju gnojna oboljenja, a postoje i streptokokoze koje karakterišu toksične manifestacije
  • Negnojne sterilne sekvele su oboljenja koja se nalaze kod streptokokoza
  • Nastaje šarlah ukoliko dominiraju toksični faktori
  • U sterilne sekvele ubrajaju se: reumatska groznica i akutni glomerulonefritis

Oboljenja koja streptokoke izazivaju direktno, svojim faktorima invazivnosti:

  • tonzilofaringitis - gnojne angine
  • piodermije - gnojni procesi na koži
  • epizipel - crveni vetar
  • sinuzitis
  • ređe meningitis
  • može da nastane teška streptokona sepsa ukoliko dođe do prodora streptokoka u krv.
Kada kod infekcije streptokokom dominiraju toksični faktori razvija se klinička slika šarlaha.
  • šarlah počinje kao infekcija žderla, zatim se javlja osip na koži, pošto streptokoke stvaraju eritrogeni toksin. Takav osip predstavlja posledicu štetnog dejstva toksina na zid sitnih krvnih sudova.
Sterilne sekvele su posledica senzibilizacije na streptokokne antigene. One predstavljaju imunopatološka stanja. Bolest nastaje nakon 2-3 nedelje od nastanka ponovljenog streptokoknog oboljenja, najčešće ždrela ili kože.
  • Reumatska groznica - upala zglobova (poliartritis) i srčanog mišića (karditis). Često recidivira.
  • Akutni glumerulonefritis - ozbiljno oštećenje glomerula bubrega.

IMUNITET

•Nakon preležane infekcije u organizmu ostaju brojna antitela, ali ga ne štite od ponovnog oboljenja. •Neka antitela, poput antitoksičnih antitela kod šarlaha, štite od nove pojave osipa, odnosno samo od eritrogenog toksina. •Kompletna uloga celularnog imuniteta nije poznata.

• Streptokokne infekcije se najčešće javljaju kao pojedinačna oboljenja, a ponekad i kao manje epidemije.•Rezervoar infekcije su obolele osobe i kliconoše.•Bolest se prenosi preko pljuvačke, gnoja i nazofarinegalnog sekreta, direktnim ili indirektnim putem (preko kontaminiranih predmeta, hrane i vode).

EPIDEMIOLOGIJA

PROFILAKSA

•Ne postoji pouzdana vakcina.•Otkrivanje kliconoša i lečenje obolelih, pogotovo u predškolskim ustanovama.•Preventivno se može primenjivati penicilin kod osoba koje su preležale reumatsku groznicu.•Sprovoditi mere lične i opšte higijene.•Raditi na zdravstvenom prosvećivanju.

•Po pravilu treba uzeti materijal sa mesta promene. •To su razni brisevi kože, sluzokože i gnoj. •Kod streptokokne sepse se uzima krv u više navrata. •Kod upale mozga se uzorkuje likvor. •Poststreptokokne sterilne sekvele se dijagnostikuju pomoću seroloških testova, pri čemu se otkrivaju specifična antitela.

MATERIJAL ZA BAKTERIOLOŠKU DIJAGNOZU

15.7.1928. godine, nastao je penicilin - antibiotik koji se koristi u lečenju infekcija izazvanih bakterijama.Biljka karanfilić, koja se koristi kao začin, može pomoći u zalečenju oboljenja izazvanih streptokokom.

ZANIMLJIVOSTI

Leto može biti pogodno za razvoj streptokoknih infekcija, zato jer se konzumiraju hladni napici koji mogu dovesti do bakterijske upale grla i nadražaja sluznice.Ehinacea je čaj koji jača imunitet i stvara veću odbrambenost organizma od bakterija i virusa. Potrebno je piti ovaj čaj radi prevencije streptokoknih infekcija.

Video je na engleskom jeziku, ali ako ste do sada sve ispratili nećete imati problem da razumete, a pojasniće vam bolje celu priču o streptokokama.

Video

Pitanja:

1. Navedi morfološke osobine streptokoka... 2. Na koje spoljašnje agense je osetljiva ova bakterija? 3. Koja oboljenja izazivaju streptokoke? 4. Šta će se desiti ako streptokoke prodru u krv? 5. Koja je klinička slika šarlaha? 6. Ko čini rezervoar infekcije? 7. Koja su mere profilakse?

klik

Klinička slika šarlaha: obično počinje kao infekcija ždrela koja je praćena ospom po koži zbog prisustva eritrogenog toksina.

Ukoliko streptokoke prodru u krv, nastaće teška streptokokna sepsa.

Veoma su osetljive na brojne dezinficijense, na povišenu temperaturu i sušenje, na antibiotike, na penicilin, eritromicin i bacitracin.

sitne loptaste bakterije veličine oko 1 mikrometar Streptokokus pneumonije su izdužene na jednom kraju gram pozitivne nepokretne u mikroskopskim preparatima vide se u obliku dužih ili kraćih lanaca neke vrste imaju kapsulu

Otkrivanje kliconoša i lečenje obolelih, pogotovo u predškolskim ustanovama. Kod osoba koje su preležale reumatsku groznicu preventivno se može primenjivati penicilin. Sprovođenje mera lične i opšte higijene, zdravstveno prosvećivanje.

Rezervoar infekcije su obolele osobe i kliconoše.

Show interactive elements