Estri Prezentacija

START

Nikola Maravić VIII2Aleksa Simić VIII2

ESTRI

Njihova opšta formula je Funkcionalna grupa estara naziva se ESTARSKA GRUPA

Estri su kiseonična jedinjenja, prijatnog mirisa, nerastvorljivi u vodi.

ŠTA SU ESTRI ?

Dobijeni estar je etil-etanoat. Ovo je najpoznatiji estar.

Kako se estri imenuju?

Estri se imenuju kao soli kiselina. Njihovi nazivi sastoje se iz dve reči: prva odgovara nazivu alkohola iz kojeg je estar nastao (navodi se naziv alkil-grupe iz alkohola), a druga nazivu karboksilne kiseline. Primeri: H3C-COO-CH3 H-COO-CH2-CH Metil-etanoat Etil - metanoat

ESTERIFIKACIJA je reakcija koja se odvija između kiselina (organskih ili neorganskih) i alkohola. U ovoj reakciji osim ESTRA nastaje i voda, od polarnih grupa kiseline i alkohola. Nastali estar se pod dejstvom vode razlaže na kiselinu i alkohol. Dešava se u kiesloj sredini. Dele se na organske i neorganske estre prema vrsti kiselina koje učestvuju u esterifikaciji. Kod estara dvobaznih kiselina postoje kiseli i bazni estri. Kiselini estri mogu reagovati sa metalima i bazama i dati soli. Hidroliza estara (na alkohol i kiselinu) može se izvesti u prisustvu jače kiseline ili baze.

Estri se dobijaju reakcijom esterifikacije

• Bombone i drugi slatkiši imaju prijatnu aromu koja je slična kao i aroma pojedinog voća.
• Arome jagode, kruške, ananasa i drugog voća uglavnom potiču od estara.
• Ukus mentola ne, pošto je ment-ol alkohol.
• U prirodi estri sa manjim brojem ugljenikovih atoma daju miris cveću i voću.
• Estri sa više ugljenikovih atoma su bez mirisa i sastojci su masti, ulja i voskova.

Estar i voda mogu međusobno da reaguju i daju polazne supstance: karboksilnu kiselinu i alkohol. Estri se u vodi ne rastvaraju ali dužim stajanjem u vodi dolazi do povratne reakcije hidrolize (reakcija sa vodom) Ovakve hemijske reakcije u hemiji se nazivaju povratne (reverzibilne). Zato se pišu dve strelice sa obrnutim smerovima.

• Estri bitno utiču na aromu različitog vrsta voća, pa se upotrebljavaju u prehrambenoj industriji. Kombinacijom kiselina i alkohola, u laboratoriji je moguće proizvesti mirise iz prirode.
• Ovi veštački mirisi koriste se u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji (arome za kolače, pudinge, sokove, sapune, šampone...).
• Koriste se i u tekstilnoj industriji, a dobri su i rastvarači boja i lakova
• Upotreba: u hemijskoj industriji za boje i lakove, u prehrambenoj industriji kao aroma, u tektilnoj industriji za dobijanje tkanina koje se ne gužvaju

Eureka!

Hvala na pažnji!