Хајдук Станко

"Хајдук Станко"Јанко Веселиновић

Свој роман аутор је посветио Николи Тесли. "Јунаку нашег доба великом Србину Николи Тесли Деветнаести век плете Ти венац славе. Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака. Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала. Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа Твој велики обожавалац Јанко М. Веселиновић"

Овај ИСТОРИЈСКИ РОМАН састоји се из три дела: Одметник, Осветник и Бесрмтник. Објављиван је у одломцима по разним часописима. Цело дело објављено је у Београду 1896. године. Као узор за лик Станка Алексића писац је узео Станка Црнобарца, харамбашу и јунака из Првог светског рата. Роман Хајдук Станко обухвата период Првог српског устанка. Одушевљење овим периодом писац је исказао и у самом делу: „Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи; али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским. Гледећи на њега, можемо с поносом свету у очи погледати. Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија. Не могу нас зачудити Термопили, јер смо их имали у најскоријој прошлости.” Радња је смештена у Мачви, у којој је рођен и сам Јанко Веселиновић.

Забележи у свеску... "Хајдук Станко" Јанко Веселиновић Књижевни род: епика Књижевна врста: роман Историјски роман је врста романа у ком се приповеда о изузетним личностима и догађајима из прошлости једног народа. Основу теме чине историјски догађај и судбина јунака која је одређена тим догађајем.Облици приповедања: нарација, дијалог, унутрашњи монолог, описивање – дескрипција (портрет харамбаше). У роману је приказан живот Станка Алексића, Приказана је шира слика догађаја везаних за Први српски устанак и идеализована слика патријархалног живота села у Мачви. Јанко Веселиновић обилато у овом делу употребљава глаголска времена аорист и имперфекат. Издвој неколико примера аориста и имперфекта и забележи у свеску.

Јанко Веселиновић (1862-1905) Био је приповедач, романсијер и драматург. Први покушај штампања приповедака 1886. године завршио се неуспехом. Koста Арсенијевић, уредник "Мисли", вратио му је рукопис са саветом "да се млади уча овога посла окане". Обесхрабрен Веселиновић хтео је да спали све своје рукописе. Од тога га је одвратио драг пријатељ Јова Алексић, хајдук-Станков унук. Био је помоћник главног уредника листа Српске новине. Дружио се са главним уредником Милованом Глишићем. Због критика власти, био је више пута у затвору. Оболео је од туберкулозе, од које је и умро. На његовој сахрани су били чак и Алекса Шантић и Светозар Ћоровић, који су због тога допутовали из Мостара.

Мање познате речи и појмови харамбаша - старешина хајдука јатак - помагач хајдука аваз - глас изатрке - у трку заксати - потрчати личит - лепо развијен наочит ашиковати - удварати се пробденисати - пробдети ноћ заврзан - неспретан човек суварак - сува грана дрвета шара - пушка украшена шарама цагрије - кожне корице у које се ставља нож