Teorije emocija

Џејмс - Лангеова теорија Према учењу Џејмса и Лангеа емоције су инстинктивне, што значи да се у одређеној ситуацији аутоматски покрећу извесне физиолошке промене у организму и промене у понашању. Емоционални доживљај настаје када особа опази своју физиолошку узбуђеност и начин реаговања. Примера ради, на удар грома се аутоматски тргнемо па се тек онда преплашимо. Дакле, према овој теорији прво настају физиолошке реакције и понашање (лупање срца, бежање), а потом емоционални доживљај (страх). У животној опасности покреће се једна од две инстинктивне реакције: нападамо или бежимо. Ако особа на опасност реагује нападом, емоција коју ће доживети јесте љутња и она је у том случају последица напада. Уколико регује бежањем или се повлачи, тада доживљава страх. Закључак који можемо извести из овог тумачења јесте да се емоције рефлексне. Због тога је ова теорија много критикована.

Кенон - Бардова теорија Волтер Кенон и Филип Бард нису се слагали са претходном теоријом да је емоција инстинктивна реакција коју чини одређени склоп аутономних физиолошких променаа независних од утицаја свести или когнитивних процеса. Њихов главни аргумент гласи да су физиолошке промене сличне код већине емоције и да се онда њима не може објаснити разноликост емоционалних доживљаја. Према Кенон - Бардовој теорији све 3 емоционалне компоненете су истовремено покренуте опажањем ситуације.

Теорија когнитивне процене Према овој теорији, емоције зависе од тога како особа процењује ситуацију или који јој смисао придаје. Од смисла који особа придаје одређеној ситуацији зависи како ће доживљавати своје узбуђење и реаговање. Људи различито емоционално реагују на исте ситуације зато што их различито тумаче. На пример школски успех није једнако битан сваком ђаку и отуда различите реакције на исти успех. Према когнитивној теорији, људи могу да мењају начин емоционалног реаговања и доживљавања разумом или начином размишљања. Чак и у екстремно хитним ситуацијама прво се процењује а затим реагује, зато што се мисли и процене могу толико брзо одвијати да их нисмо ни свесни.

Физиолошке промене у доживљавању емоције - срце брже ради, брже дишемо, појачано се луче хормони, ниво шећера је виши, температура варира, шире се и скупљају крвни судови, расте крвни притисак, мишићи су напетији итд.

Основна урођена емоција, јавља се као реакција на опасност. Непријатно осећање које се доживљава као комбинација угрожености, несигурности и губитка контроле.

Начин размишљања у одређеној ситуацији.