С. В. Јанковић: Златно јагње

Златно јагње, С. В. Јанковић

ЦИЉ ЧАСА

Стандарди постигнућа

Презентација прати садржај Едукиног уџбеника Српски језик 4: радна свеска за 4. разред. Задаци за вежбање налази се на страни 39.

Презентација прати садржај Едукиног уџбеника Трешња у цвету: Читанка за 4. разред. Текст који се обрађује налази се на странама 124, 125, 126. и 127.

1СЈ.1.5.1. 1СЈ.1.5.4. 1СЈ.2.5.6. 1СЈ.3.5.3.

Циљеви и задаци часа: изграђивање свестране стваралачке особе развијених способности изражавања, стварања, комуницирања, доживљавања и вредновања књижевног дела; развијање способности промишљеног изражавања доживљаја; развијање језичке креативности.

КВИЗ СА СЛИКАМАРеши квиз и откриј наслов.

Златно јагње, Светлана Велмар Јанковић

Интерпретативно читање или слушање аудио Читанке

Истражи...

О причи...

Из ризнице српског језика...

У давна времена, у земљи Рашкој, живео је владар по имену Стефан Немања. Његов двор беше надалеко познат. И имао је, са женом Аном, три сина, као три јабуке: Вукана, Стефана и Растка. Детињство најмлађег сина описано је у овој причи. Дечак се бојао вукова. Урликали су, ноћу, из шума око града – тврђаве у којој је живео. Град се звао Рас, а дечак Растко. Био је најмлађи син господара града, великог жупана Стефана Немање. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су врло близу, да ће часком стићи под кулу у којој је, на самом врху, спавао са своја два брата, Вуканом и Стефаном. У каменој просторији, кружној и пространој, прекривеној овчијим кожама, биле су намештене њихове три постеље.٭ ٭ ٭ Покушавао је да им објасни како му се стварно чинило да је вук ту, иза врата, али нису хтели ни да га чују. Јако су га презирали. Вукан му је чак рекао да ће молити оца да он, Растко, више не спава у истој просторији са њима. Ућутао је и осетио како се увлачи дубоко у себе, као пуж у кућицу. Да, разликовао се од своје браће – они су били храбри, он није. Они су умели да буду синови свога оца, он није. Урадио је нешто што се не ради: не само што се плашио, него је и свима открио и да се плаши и чега се плаши. Од тада су браћа избегавала да се играју с њим. „Још си мали”, говорили су му, „и кукавица. Играј се сам”.٭ ٭ ٭ Одједном, у сну, угледа лопту сву од чудесног сјаја како се котрља према њему. Што му је постајала ближа, то је он постајао радоснији. Гле, па то више и није лопта него оно мало златно јагње које се невероватном брзином премеће преко главе. Баш је смешно и слатко! Хоп, хоп, хоп – и зауставило се пред Растком. Погледало га је и проговорило: – Слушај ме – рекло је. – И сутра ће бити диван дан. Немој да останеш у књижници. Изађи да се играш лоптом и играј се сам. У подне, капије града ће се, као и обично, отворити да приме гласнике и путнике намернике. Ти неопажено истрчи, у игри, за лоптом и, исто тако у игри, приближи се шуми. Лопта ће се откотрљати у шуму а ти потрчи за њом. Слободно. Не бој се. Кад се нађеш у шуми, испред тебе ће изићи велик и страшан вук. Искезиће зубе и грдно ће зарежати. Пожелећеш да побегнеш, али то никако не смеш да учиниш. Савладај свој страх како знаш и умеш, примакни се вуку, погледај га у очи и мирно му заповеди да седне као да није вук него обичан пас. Ако будеш миран – а ја знам да ћеш бити – вук ће те послушати. Али, ако му окренеш леђа и почнеш бежати, стићи ће те и онда ти нема спаса. Чим је то изрекло, мало златно јагње примакне своју главу дечаковој, лизне га по носу и нестане. Кад се пробудио, Растко је одмах осетио да је некако јачи у себи. Сетио се сна и златног јагњета. Погледао је кроз прозорчић – било је прелепо прозрачно јутро... Још једном се загледао и у себе: да, био је спреман да уради све што му је јагње наложило. Цело пре подне играо се на пољанчету, сам. – Не удаљуј се, кнежевићу – викнуо је један од стражара. – Не смеш, опасно је! – Одмах се враћам – довикнуо је Растко и наставио да јури за лоптом. Улетела је у шуму, а Растко за њом. Котрљала се све даље, вешто вијугајући између дрвећа. Најзад ју је сустигао и ухватио, сав задихан. Усправио се са лоптом у рукама и – у тами шуме, пред собом, угледао огромног вука. Био је страшан и зао. Очи су му сјактиле, режао је и кезио зубе, спреман на скок. Растко је стајао, укопан. Није могао ни да јекне, ни да бекне. Ни да се макне. Одједном, као да га је нека сила гурнула ка вуку, коракнуо је унапред једном, па други, па трећи пут. А вук, режећи, узмицао је, узмицао. Више није ни изгледао тако страшан. Обузет чудном снагом, Растко га погледа право у очи. Вук престаде да режи, мада је још кезио огромне зубе. Затим се сасвим примири. Гласом који као да није сасвим био његов, Растко му заповеди: – Седи. Седи доле. Огромни вук је гледао у дечака, а дечак у вука. Онда звер послушно обори главу и седе. Растко му приђе, подиже малом руком, која је још подрхтавала, опасну вукову губицу и мирно рече: – Пођи са мном. Ти си мој и ти си добар. На градској капији стражари су запрепашћено гледали необичан призор: под јарким подневним сунцем ишао је мали кнежевић Растко са лоптом у рукама а огроман сиви вук га је послушно пратио. Стражари дограбе лукове и стреле, али им Растко довикну: – Не, не, он је мој. Неће вам ништа.٭ ٭ ٭ Вук је био престао да режи, али је ишао тако приљубљен уз Растка као дажели да се обзнани да се од сада он стара о дечаку. Истовремено се свима чинило да је Растко нагло порастао, иако је био још онај исти мали дечак, само што је сада нека моћ зрачила из њега. Велики жупан Стефан Немања чекао је своје синове. Већ су га били известили о необичном догађају. – Победио си свој страх – рекао је најмлађем сину и узео га на крило. – То је велика победа и ја ти честитам. Мајка и ја се поносимо тобом, зар није тако, Ана? – Тако је – рекла је кнегиња Ана и пољубила Растка са сузама у очима. – Знала сам да си храбар. Најхрабрији. Вукан и Стефан су утонули у ћутање. – Могу ли да задржим вука? – питао је Растко. – Да, можеш – одговорио му је отац. – И мораш, јер ће он одсад стално бити уз тебе. Бољи ти чувар и није потребан. Као да је разумео речи великог жупана, сиви вук му се сасвим примакао иставио своју главу на колена Стефана Немање. Као пас. Знам, драги читаоци, да одавно претпостављате да је дечак Растко онај исти млади Растко Немањић који је, једне ноћи, оставио и оца, и мајку, и браћу, и град Рас, и отишао, пешице, са грчким калуђерима, на Свету гору. Желео је да у потпуности свој живот посвети Богу... Шта уопште значи просветитељ? То је онај који учи људе да свет не гледају само својим телесним него и духовним очима. Духовне, невидљиве, унутарње очи има свако од нас у себи, али их свако не држи отворене и не уме да гледа њима. Оне се отварају ако разумемо и прихватимо да богатство у новцу и имању никако није и највеће богатство. Оно друго, које човек стекне у свом уму и срцу, много је веће а нико га не може ни опљачкати, ни отети. Тако је учио Свети Сава. Светлана Велмар Јанковић

О причи...Како је описан Растко? Зашто се после сна осећао јачим? Какав је однос старије браће према Растку? Како родитељи прихватају долазак вука у кућу? Зашто браћа нису веровала Растку? Како је Растко успео да савлада свој страх?

Истражи...Зашто је Растко сањао златно јагње? Које знамење има златно јагње? Каква је то чудна снага избијала из јагњета? Чему нас учи Свети Сава? У ком делу текста је описано највеће људско богатство?

Из ризнице српског језика ... жупан – старешина жупе (области), поглавар племенске државегласник – онај који доноси гласове, који обавештава о нечему, разноси позиве, вестинамерник – онај који случајно наиђе негдекнежевић – млади кнежев сингубица – уста и ноздрве животињеобзнанити – објавити, огласити, обнародоватикнегиња – кнежева жена, титула женских чланова вла

На ова питања одговорићеш уз помоћ игрице на наредном слајду и гугл упитника!

Шта се догодило у овој причи?

Превуците и поређајте поднаслове у исправан редослед догађаја.

Да поновимо!

Радна свеска

Домаћи/додатни задатак Сада можеш урадити задатке у Радној свесци, на страни 39. Радна свеска, страна 39.