Прве нотације

Појава првих нотација

Појава првих нотација

У почетку, мелодија се записивала само кривом линијом, како би се знало када је потребно певати више, а када ниже, али је тај начин често деловао збуњујуће. Затим су Стари Грци и Римљани осмислили знакове које су записивали изнад речи песме. Ту је било компликовано разазнати колико би требало дуго да траје нека нота и колико брзо се ноте смењују. Kасније су сваком тону доделили слово абецеде, па је самим тим мало олакшан начин рада. Највећи помак десио се почетком средњег века.

ГРЧКА Грци су већ у III веку пре н. е. имали развијено нотно писмо које се састојало од знакова јонске азбуке. Њиме је записана композиција Сеикилов епитаф - најстарији запис на свету.Лествице које су Грци користили називају се модуси.МЕСОПОТАМИЈАУ Месопотамији су, такође, имали развијен начин записивања музике. Најстарији икада запис таквом нотацијом је Хуријска химна, али није сачувана у целости.

ЕГИПАТУ Египту су у употреби пентатонска и хроматска лествица, а што се нотације тиче, сматра се да није постојала.

Хроматска лествица је састављена од полустепена. Пентатонска лествица је низ од 5 нота. Чине је цели степени и степени и по. Уколико се свира само на црним диркама на клавијатури, свира се у пентатонској лествици.

КИНАПентатонска лествица није једина коју Кинези употребљавају. Користе и лествицу са 7 тонова: C, D, E, Fis, G, A, H.ИНДИЈАИндијска музика дели лествицу на 22 дела У Индији је постојала и лествица са 7 тонова који имају имена. Укупно их је било 28.

Развојнотног писма

На почетку су то биле само цртице, тачкице и кукице које су се писале испод или изнад текста, као знак за кретање гласа. Начин којим је записан грчки Сеикилосов епитаф.

Неуме и слова - запис из 11. века

Гвидо Аретински (Guido d'Arezzo) био је италијански теоретичар средњовековне музике и монах. Сматра се оснивачем нотног система који је имао четири линије и празнине. Појединачним тоновима: ут, ре, ми, фа, сол, ла. Тон си је настао тек у XVI веку.

Штампање нотасе значајно променило усавршавањем штампарске машине Јохана Гутенберга.

Развој лествица из модуса. Модуси имена добијају по покрајинама древне Грчке. Јонски - од тона C, као C-dur Дорски - од тона D Фригијски - од Е Лидијски - од F Миксолидијски - од G Еолски модус - од А, као a-moll.

Са развојем вишегласја, развија се савршенији нотни запис, појављују се и тактови као прецизна метрика.

У савремено доба имамо компјутерско исписивање нота у програмима као што су Sibelijus, Finale, MuseScore. Ови програми омогућавају прецизно исписивање нота и дају могућност да композитор чује записану композицију.