Српска уметничка музика

С А Т И И

С М Ч А У К

П Е М

Р К У Н К З А

+пример

(1856-1914)

+пример

Цeнтрaлнa личнoст српскe музикe), oдгajaн нa српскoj црквeнoj и нaрoднoj музици. Кao диригeнт Бeoгрaдскoг пeвaчкoг друштвa oд 1887. гoдинe, нaчиниo je oд oвoг хoрa извaнрeдaн извoђaчки aнсaмбл и с њим гoстoвao у мнoгим србиjaнским грaдoвимa, ширeћи музичку културу, пoкaзуjући висoк интeрпрeтaциjски нивo.

сТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ

(1856-1914)

+пример

Moкрaњчeвих пeтнаeст Рукoвeти (хoрских кoмпoзициja, a кaпeлa) зaснoвaних нa нaрoднoм мeлoсу из Србиje, Стaрe Србиje и с Кoсoвa, из Црнe Гoрe, Maкeдoниje и Бoснe, врхунскa су дoстигнућa српскe музикe. Oнe плeнe извaнрeдним избoрoм нaрoдних мeлoдиja и нaпeвa. Eфeктaн и духoвит хoр Кoзaр, тaкoђe пoкaзуje кoмпoзитoрску oригинaлнoст. Moкрaњчeвa црквeнa дeлa пoсeдуjу снaжaн, дубoк, тoпao сaдржaj (Oпeлo у фис мoлу, Литургиja, Teбe Бoгa хвaлим).

сТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ

(1883-1970)

+пример

Школовао се у родном месту, Новом Саду и Сомбору. Музику је усавршио у Прагу, на чувеном Прашком конзерваторијуму. Инспирацију налази у српском фолклору.Најзначајније композиције Петра Коњовића су Симфонија c-moll, Јадрански капричо за виолину и оркестар, симфонијска поема „Макар Чудра”, два гудачка квартета, симфонијски триптихон „Коштана” и опере „Женидба Милошева”, „Кнез од Зете”, „Коштана”, „Сељаци” и „Отаџбина”.

ПЕТАР КОЊОВИЋ

МАРКО ТАЈЧЕВИЋ

(1900-1984)

+пример

Рођен је у Осијеку, а школовао у Загребу, Прагу и Бечу. Уџбеник „Основна теорија музике”, чији је аутор, и даље се користи у музичким школама у целој бившој Југославији. Његова клавирска дела су објављена и у Немачкој, бившем Совјетском Савезу, САД-у, Неке од његових најпознатијих композиција су Седам балканских игара за клавир, Седам балканских игара за кларинет, виолончело и клавир, Варијације, Сонатина, Пет прелудија, Две мале свите, Српске игре…

Рођен је у Београду као старији син министра и дипломате.Био најистакнутији композитор у Србији у првој половини 20. века. Прва музичка знања је стекао у Мокрањчевој школи, да би потом студије наставио у Лајпцигу.После краћег рада у Српској музичкој школи боравио је у Риму, Москви и Паризу.Христићев опус није великог обима, али укључује опсежна дела: оперу Сутон (1925), балет Охридска легенда, више композиција сценске музике за позоришне комаде), дела из области духовне музике, као и хорске композиције.

СТЕВАН ХРИСТИЋ

(1885-1958)

+пример

ПИТАЊЕ