Want to make creations as awesome as this one?

No description

Transcript

Боље Организовани Ресурси за одлучивањео животној средини

Милена Добершекдипл. инж. заштите животне срединеБор, 16.октобар 2020.год

Гаји, храни, подржавај.

сви заједно.наше акције наша су будућност.

Програм Еколошки дани Бора обухвата различите активности у оквиру обележавања 30 значајних еколошких датума и тема.Кроз сет информативних и образовних активности циљ је да се подигне еколошка свест и знањеграђана, посебно младих, уз обезбеђивање принципа родне равноправности, као и да се мотивишу грађани за веће учешће у решавању еколошких проблема и у процесима одлучивања о еколошким политикама у локалној заједници и шире.

Пројекат Боље Организовани Ресурси за одлучивање о животној средини реализује се под покровитељством Министарства заштите животне средине.

Циљпредавања: Подизање свести о- значају правилне исхране,- значају смањења броја гладних,- значају смањењаболести које су последица неправилне исхране (пре свега прекомерне ухрањености и гојазности),- значају очувања животне средине;Али и:-подстицање за учешће у доношењу одлука.

Град Бор је позната црна еколошка тачка Србије због утицаја доминантних привредних грана рударства и металургије, али истовремено са добро очуваним планинским окружењем.

Драган Ранђеловић, Друштво младих истраживача, Бор

Друштво младих истраживача Бор са својим партнерима жели да допринесе сагледавању, дефинисању и уношењу нових приоритета и стандарда еколошке политике у локална еколошка документа града Бора чије ревидирање треба да отпочне како би се брже решавали наслеђени проблеми загађења животне средине у условима присуства велике светске компаније ЗиЈин, као и да допринесе јавним расправама о документима еколошке политике на националном нивоу у процесу европских интеграција.

Циљ и главни резултат овог пројекта јеДОПРИНОС ПОКРЕНУТИМ ПРОМЕНАМА ЕКОЛОШКЕ ПОЛИТИКЕ ГРАДА БОРА КРОЗ ВЕЋЕ УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У ПРОЦЕСУ ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ!

ПРОЈЕКАТ: Боље Организовани Ресурси за одлучивање о животној средини

16.октобар - Светски Дан хране

ФАО -Oрганизација за храну и пољопривреду Уједињених Нација;Министарство здравља Републике Србије

прочитај

Сваке године 16. октобра више од 150 земаља обележава ФАО-ов рођендан, догађај познат као Светски дан хране.ФАО (Food and Agriculture Organization of the United Nations)је основана1945. године када су се ујединиле нације широм света са једним заједничким циљемна уму: елиминисати глад и сиромаштвo у свету.У Србијисе 16. октобар – Светски дан хране обележава од2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Овогодишњи добитник Нобелове награде за мир је Светски програм за храну, (огранак ФАОагенције )који усе залаже за:- борбу против глади,- за допринос побољшању услова за мир у подручјима погођеним сукобима и- за деловање као покретачка снага у напорима да се спречи употреба глади као оружја за рат и сукобе.Светски програм за хранује огранакагенције Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), који прикупља и дистрибуира храну и друге потрепштине за популације које пате од природних катастрофа и глади.

Храна је основна људска потреба!

Доступност хране

1

2

3

Број становника у2019. години достигао је цифру од око 7,6 милијарди.Тренута производња хране задовољава потребе већег броја становника , али ипак више од 2 милијарди људиНЕМАредован приступ довољно сигурној, и здравој храни.А до2050. годинеочекује се пораст броја становника на10 милијарди!!!

Али постоји начин да променимо наше прехрамбене системе, који би с тим у вези приозводили разноврсну храну, приступачнуи доступна свима уз очување животне средине.Пољопривредници и радници широм прехрамбеног система су покретачи тих промена, а сви ми морамо да их подржимо.

Поред наведеног, данашњи начин производње хране у великој мери угрожава животну средину:- великом количиномотпада- прекомерним коришћењемводе и енергије- неправилном употребом пестицида, вештачких ђубрива

Recipe 6

Recipe 5

Recipe 4

Recipe 3

Recipe 2

Recipe 1

ХРАНА?

ИЛИ?

Храна?

Храном се називају све материје биљног, животињског и минералног порекла, које служе за одвијање одрђених функција у човечијем организму (физички и умни рад, раст, обнављање ћелија, кретање, одржавање енергије тела итд).

ПУТ ХРАНЕ

ПРОИЗВОДЊА

ПРЕРАДА

ТРЖИШТЕ

Пољоривредни произвођачи узгајају усеве, животиње или прикупљају производе из локалног окружења, попут шумских производа.Да би то урадили, потребна им је пољопривредна опрема, семе, ђубриво, вода, земља и рад.

Храна стиже до стола у облику у ком је узгојена или се обрађује, што значи да се храна трансформишеу разне прехрамбене производе, као нпр џем или парадајз сос, обично у фабрици.Очување хране прерадом често јој даје дужи живот, што значи да је храна доступна између берби.

Пољопривредници могу део хране користити за прехранусвоје породице а остатак могу продати (пијаце, маркети, фабрике).То звучи лако, али неки произвођачи можда не знају где да продају своје производе по поштеној цени или немају приступ месту продаје.Храна често прелази пут од пољопровредног произвођача, преко посредника, до фабрике за прераду исупермакета у земљи или ван земље.Та борба је ХЕРОЈСКА!

Већина хране долази из пољопривреде:- поврће,- воће,- месо,- млечни производи......

Ко су хероји/јунаци хране?

Хероји нису само измишљени ликови - они такође живе у вашем комшилуку!

+ инфо

Пољопривредни произвођачи су чувари социјалних и културних традиција.Они суратари,рибари,сточарии то често устароседелачким заједницама.Они раде у руралним и урбаним срединама.Свет је испуњен са ХЕРОЈИМА.

Пољопривредна газдинства

Хероји/јунаци хране постоје у свим регионима и окружењу широм планете Земље. А за многе хероје хране породица и пољопривредно газдинство јесу два концепта која су дубоко повезана.Тренутно функционишу више од 600 милиона пољопривредних газдинстава широм света. Већину њих води појединац или породица, где чланови породице обрађују земљу.

Да ли сте знали да:- 80% произведене хране у свету води порекло изприватних пољопривредних газдинстава- 1/2 целокупне пољопривредне радне снаге чинежене, а ипак поседују мање од 1/2целокупног пољопривредног земљишта (родна неравноправност)

Изазови са којима сесуочавају јунаци хране

Мали пољопривредници производе већину светске хране, а често немају довољно хране за сопствене породице. Сиромаштво такође узрокује да пољопривредници напутају своја пољопривредна газдинства и одлазе у тражење другог посла.

Сиромаштво

Климатске промене су повезане са порастом температуре које узрокују више олуја, суше и других екстремних времехских догађаја који могу проузроковати уништавање и отежавају производњу.

Климатске промене

Пораст броја становника захтеваће и већу производњу хране, што повлачи са собом већу потребу за коришћењем енергије, воде и земљишта.Неминовно биће приморани да открију нове начинеза производњу веће количине хране, са мањом количином ресурса у виду земљишта, воде и енергије, док се паралелно са тим суочавају са низом изазова:- Сиромаштво- Климатске промене- Губитак хране- Вируси и пандемије

Изазови са којима сесуочавају јунаци хране

1/3 произведене хране постане отпадПоред тога, губитак хране дешава се и на путу од пољопривредне производње до тежишта.Процењује се да се 1/2 свих усева воћа и поврћа је изгуби између жетве и тржишта.Све вода која се користи за производњу тих изгубљених усева је такође изгубљена.

Губитак хране

У настојању да заустави ширење заразе вируса корона, COVID-19 многе земље увеле су разне забране. У тим условима јунаци хране имају велике потешкоће у раду.Болести животиња могу такође избрисати стада, уништавајући сточарство и средства за живот.

Вируси и пандемије

Пандемијакоронавируса COVID-19 има широко распрострањене ефекте у земљама широм света.Сада је неопходно више него икад да скрене пажњуна значај производње хране .Светски Дан хране је прилика за глобални позив за сарадњу и солидарност у ланцу снабдевања храном.

#FoodHeroesсу и локални јунаци:

укућани који припремају оброке, трговци у продавници, возача камиона за храну....Сваки јунак јесте важан део џиновске слагалице који чини наш прехрамбени систем!

Укућани

STEP 02

Трговци

Возачи

ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ ЧИЊЕНИЦЕ

2050.

2020.

Гојазност - лоши стилови живота

3милијарде

људи нема приступ интернету

2050.

135милиона

људи из 55 земаља је повремено гладно

2 милијарде

људи константно је гладно!

Убрзани губитак биодиверзитета

14%

произведене хране се изгуби

10милијарди

Велики бројгојазних и неухрањених

Више од 3 милијарде људи у свету нема приступ интернету, већином у руралним и удаљеним подручјима.Малим пољопривредницима потребан је већи приступ иновацијама, технологијама, финансијама и обукама за побољшње егзистенције.

Приближно 14% хране на глобалном нивоу која је произведена за конзумацију изгуби се пре доспевања у продајне објекте!

Интензивирана производња хране, комбинована са климатским променама, узрокује брз губитак биодиверзитета.

Око 135 милиона људи из 55 земаља повремено је гладно, због недостатка хране, неопходних нутријената и подршке друштвене заједнице!

Лоша дијетаи лоши стилови живота су довели до наглог повећања стопе гојазности, не само у развијеним земљама, већ и у земљама са ниским примањима, где су глад и гојазност често повезани.Ниједан регион није изузет!

Број становника на глобалном нивоу очекује се да достигне скоро10 милијарди до 2050.године, значајно повећавајући потражњу за храном!

Корак за будућност - Дигитална пољопривредна производња

Данас постоји толико тога што дигитална технологија може учинити.Може се користити и у производњи хране за помоћ пољопривредницима!

ДРОНОВИ

АПЛИКАЦИЈЕ

ОБРАЗОВАЊЕ

МЛАДИ

БЕНЕФИТ

+

Lorem ipsum dolor sit amet

+

Lorem ipsum dolor sit amet

+

Lorem ipsum dolor sit amet

+

Lorem ipsum dolor sit amet

+

Lorem ipsum dolor sit amet

Дигитална пољопривреда користи алате за:- дељење,- прикупљањеи- анализуинформациједуж ланца исхране.Омогућава пољопривредницима да знају шта се дешава у одређеним приликама.Потенцијални проблеми могу се предвидети и пољопривредници могу реаговати у реалном времену било којој ситуацији.

Дигитални алати попут сателита, дроноваи апликацијемогу помоћи пољопривредницима и радницима у ланцу исхране да:- смање губитке хране,- побољшају управљање водом,-у борби против штеточина и болести.Такође дигиталне технологије помажу у:- надгледању шума,- припремању пољопривредника за катастрофе.....Поседовање контроле над ресурсима доводи до веће сигурностиу производњи хране али и већег профитаза пољопривреднике.

Подстицање младих да се баве пољопривредом је од суштинског значајаза будућност прехрамбених система.Бољи и лакши приступ производњи, боље плаћени послови, као и употреба дигиталних технологија, могу охрабрити младе жене и мушкарци да раде у прехрамбеном сектору.

Шта можемо да учинимо?

Најмлађе генерације, из сваке земље, из свих сфера живота су одрасли људи сутрашњице и наследиће Земљу. Наше акције одређују наше будућност и сви морамо да играмо улогу да наш свет учинимо одрживијим.

Бирајмо здраву иразноврсну храну

Бирајмо сезонске намирнице

Узгајајмо храну код куће

Купујмо локално, домаће

Да ли знате да смањујете емисију угљендиоксида када претежно купујете сезонске производе?Пуно је фаза од времена када се храна узгајадо када стигне за наш сто. Када је храна ван сезоне у једном делу света, мора се увести и прећи дугачак пут пре него што стигне до наше локалне прехрамбене продавнице или тржишта.

Ако имате зелену површину код куће, приступ башти или балкону са простором за саксије са биљкама, можете сами узгајати воће, поврћеи биље.Гајење хране код куће такође може бити забавна активност за породицу.Садња биљака биљних култура такође помаже у пречишћавању ваздуха и доприноси очувању животне средине.

Кад год можете, подржитејунаке хране купујући локално узгајану свежу храну, на пример са пијаце.На овај начин помажете :-малим пољопривредницима који су производили храну,- локалној економији и- подстичете разноликост усева.

Здрава исхрана доприноси здравом животу.Када одлучимо да једемо разноврсну храну, подстичемо производњу разнолике хране.Ово није само здравије за наше тело, већ и квалитетније за земљиште и нашу животну средину, јер разнолика прехрана фаворизује биодиверзитет.

Шта можемо да учинимо?

Ми, потрошачи хране, нисмо само конзументи; имамо моћ да утичемо на оно што се производи здравим избором хране и помажући трансформацију прехрамбених система да буду одрживији.

Ширимо позитивни утицај

Подржимо пословање

Придружимо се иницијативама

Смањимо количину бачене хране

Потражите могућност покретањаи волонтирањау локалној народној кухињи. То је одличан начин да се укључите у колективне акције и подржите оне који се боре да приступе храни.Такве иницијативе су део већемреже хероја хране јер, произвођачи и дистрибутери, попут малопродајних објеката, често донирајухрану овим локалним добротворним организацијама.

Сви могу бити активистии вршити притисак на државу, предузећа из приватног сектора и доносиоце одлука да покрену позитивне промене како би трансформисали наше прехрамбене системе.Подстакните их да улажуу одрживепрехрамбене системе који би обезбедили одговарајуће запослење .Ово ће помоћи у побољшању социјалних, економских и еколошких услова у ланцу снабдевања храном.

Ако користите друштвене мреже, свој налог можете користити за промоцијуздравих прехрамбених и куповних навика.Дељење знања и информација о правилној исхрани са породицом и пријатељима је начин да учитеод других и подижете свест у својој заједници.Разговарајте о на друштвеним мрежама о важним догађајима, попутСветског дана хране користећи званични хаштаг#WorldFoodDay, или покрените акцију било коју акцију која се односи на #FoodHeroes

Како смањити количину бачене хране?

Ићи у планску куповину!Кувати колико је потребно да не остане вишак!Не гомилати залихе намирница!Рециклирати храну - искористити оно што остане!

Преосталом пиреу од кромира додати брашно, јаја и зачине, замесити, растањити и испржити на уљу. На овај начин добију се укусне погачице од кромпира.

Преостали пире?

Уситњеном месу додати кувани пиринач, јаја, мало млека, рендадни сир и зачине. Умешати, обликовати куглице и поховати на уљу. На овај начин добијају се укусне хрскаве пилеће куглице.

Преостало пилеће месо?

Кришке старог хлеба поређати у ватросталну посуду и прелити мешавином припремљеном од јаја, млека, мармеладе, маслаца, шећера и по жељи цимета, ваниле или рума. На овај начин добија се фини и укусни колач од хлеба.

Кришке старог хлеба?

Свет без глади, неухрањености и гојазности!

Сви морамо да се укључимо да бисмо остварили визију света без глади, неухрањености и гојазности.Негујмоодрживе навике!

Одрживе навике:

Можемо да бирамо здраву храну!Можемо допринети смањењу отпада! Можемо се залагати да пружимо подршку одрживом прехрамбеном систему!Заједно можемо да растемо, негујемо и чувамо наш свет!

Упитници

Изнеси свој став

Оцени предавање

Модератор и реализатор предавања

мИЛЕНА дОБЕРШЕК

Установа у којој се реализује предавање

ТЕХНИЧКА ШКОЛА БОР

Носиоц пројекта "БОР за одлучивање о животној средини"

ДРУШТВО МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА

Реализатори предавања

Хвала на пажњи!

ГОЈАЗНОСТ

Доступност хране

Више од 700 милиона особа је гојазно. Број РАСТЕ!

НЕУХРАЊЕНОСТ

Око 16 500 деце дневно умре од глади (највише их је од 5 година)

1.

2.

3.

Преко две милијарде људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране.Пандемија COVID-19повећава број гладних.Скоро 600 милионаљуди широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године.Због пандемије COVID -19 овај број се може повећати за још 83–132 милионаљуди.

Утицај на здравље:Прекомерна телесна маса је повезана са разним обољењима:кардиоваскуларним болестима,дијабетесом,одређеним типовима рака,артрозомастмом.Као резултат, закључено је да гојазност смањује очекивани животни век.