Светски дан хране

Милена Добершек

Гаји, храни, подржавај.

Град Бор је позната црна еколошка тачка Србије због утицаја доминантних привредних грана рударства и металургије, али истовремено са добро очуваним планинским окружењем.

Драган Ранђеловић, Друштво младих истраживача, Бор

Друштво младих истраживача Бор са својим партнерима жели да допринесе сагледавању, дефинисању и уношењу нових приоритета и стандарда еколошке политике у локална еколошка документа града Бора чије ревидирање треба да отпочне како би се брже решавали наслеђени проблеми загађења животне средине у условима присуства велике светске компаније ЗиЈин, као и да допринесе јавним расправама о документима еколошке политике на националном нивоу у процесу европских интеграција.

Циљ и главни резултат овог пројекта је

ПРОЈЕКАТ: Боље Организовани Ресурси за одлучивање о животној средни

Храна је основна људска потреба!

Доступност хране

Поред наведеног, данашњи начин производње хране у великој мери угрожава животну средину:

- великом количином отпада

- прекомерним коришћењем воде и енергије

- неправилном употребом пестицида, вештачких ђубрива

Број становника у 2022. години достигао је цифру од око 7,9 милијарди. (извор: http://population.city/)

Тренута производња хране задовољава потребе већег броја становника , али ипак више од 2 милијарди људи НЕМА редован приступ довољно сигурној, и здравој храни.

А до 2050. године очекује се пораст броја становника на 10 милијарди!!!

Али постоји начин да променимо наше прехрамбене системе, који би с тим у вези приозводили разноврсну храну, приступачну и доступна свима уз очување животне средине.

Пољопривредници и радници широм прехрамбеног система су покретачи тих промена, а сви ми морамо да их подржимо.

Recipe 6

Recipe 5

Recipe 4

Recipe 3

Recipe 2

Recipe 1

ХРАНА?

ИЛИ?

Храна?

Храном се називају све материје биљног, животињског и минералног порекла, које служе за одвијање одређених функција у човечијем организму (физички и умни рад, раст, обнављање ћелија, кретање, одржавање енергије тела итд).

ПУТ ХРАНЕ

ПРОИЗВОДЊА

ПРЕРАДА

ТРЖИШТЕ

Пољоривредни произвођачи узгајају усеве, животиње или прикупљају производе из локалног окружења, попут шумских производа.

Да би то урадили, потребна им је пољопривредна опрема, семе, ђубриво, вода, земља и рад.

Храна стиже до стола у облику у ком је узгојена или се обрађује, што значи да се храна трансформише у разне прехрамбене производе, као нпр џем или парадајз сос, обично у фабрици.

Очување хране прерадом често јој даје дужи живот, што значи да је храна доступна између берби.

Пољопривредници могу део хране користити за прехрану своје породице а остатак могу продати (пијаце, маркети, фабрике).

То звучи лако, али неки произвођачи можда не знају где да продају своје производе по поштеној цени или немају приступ месту продаје.

Храна често прелази пут од пољопровредног произвођача, преко посредника, до фабрике за прераду и супермакета у земљи или ван земље.

Та борба је ХЕРОЈСКА!

Већина хране долази из пољопривреде:

- поврће,

- воће,

- месо,

- млечни производи......

Ко су хероји/јунаци хране?

Хероји нису само измишљени ликови - они такође живе у вашем комшилуку!

+ инфо

Пољопривредни произвођачи су чувари социјалних и културних традиција.

Они су ратари, рибари, сточари и то често у староседелачким заједницама.

Они раде у руралним и урбаним срединама.

Свет је испуњен са ХЕРОЈИМА.

Пољопривредна газдинства

Хероји/јунаци хране постоје у свим регионима и окружењу широм планете Земље. А за многе хероје хране породица и пољопривредно газдинство јесу два концепта која су дубоко повезана.

Да ли сте знали да:

- 80% произведене хране у свету води порекло из приватних пољопривредних газдинстава

- 1/2 целокупне пољопривредне радне снаге чине жене, а ипак поседују мање од 1/2 целокупног пољопривредног земљишта (родна неравноправност)

Изазови са којима се

Мали пољопривредници производе већину светске хране, а често немају довољно хране за сопствене породице. Сиромаштво такође узрокује да пољопривредници напуштају своја пољопривредна газдинства и одлазе у тражење другог посла.

Сиромаштво

Климатске промене су повезане са порастом температуре које узрокују више олуја, суше и других екстремних временских догађаја који могу проузроковати уништавање и отежавају производњу.

Климатске промене

Изазови са којима се

1/3 произведене хране постане отпад

Губитак хране

У настојању да заустави ширење заразе вируса корона, COVID-19 многе земље увеле су разне забране. У тим условима јунаци хране имају велике потешкоће у раду.

Вируси и пандемије

Пандемија коронавируса COVID-19 има широко распрострањене ефекте у земљама широм света.

Сада је неопходно више него икад да скрене пажњу на значај производње хране .

#FoodHeroes су и локални јунаци:

укућани који припремају оброке, трговци у продавници, возача камиона за храну....

Укућани

STEP 02

Трговци

Возачи

ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ ЧИЊЕНИЦЕ

2050.

2022.

Гојазност - лоши стилови живота

3 милијарде

људи нема приступ интернету

2050.

135

људи из 55 земаља је повремено гладно

2 милијарде

људи константно је гладно!

Убрзани губитак биодиверзитета

14%

произведене хране се изгуби

10 милијарди

Лоша дијета и лоши стилови живота су довели до наглог повећања стопе гојазности, не само у развијеним земљама, већ и у земљама са ниским примањима, где су глад и гојазност често повезани.

Ниједан регион није изузет!

Број становника на глобалном нивоу очекује се да достигне скоро

10 милијарди до 2050.године, значајно повећавајући потражњу за храном!

Око 135 милиона људи из 55 земаља повремено је гладно, због недостатка хране, неопходних нутријената и подршке друштвене заједнице!

Више од 3 милијарде људи у свету нема приступ интернету, већином у руралним и удаљеним подручјима.

Малим пољопривредницима потребан је већи приступ иновацијама, технологијама, финансијама и обукама за побољшање егзистенције.

Приближно 14% хране на глобалном нивоу која је произведена за конзумацију изгуби се пре доспевања у продајне објекте!

Интензивирана производња хране, комбинована са климатским променама, узрокује брз губитак биодиверзитета.

Корак за будућност - Дигитална пољопривредна производња

Данас постоји толико тога што дигитална технологија може учинити.

ДРОНОВИ

АПЛИКАЦИЈЕ

ОБРАЗОВАЊЕ

МЛАДИ

БЕНЕФИТ

Дигитална пољопривреда користи алате за:

- дељење,

- прикупљање и

- анализу информације дуж ланца исхране.

Омогућава пољопривредницима да знају шта се дешава у одређеним приликама.

Потенцијални проблеми могу се предвидети и пољопривредници могу реаговати у реалном времену било којој ситуацији.

Дигитални алати попут сателита, дронова и апликације могу помоћи пољопривредницима и радницима у ланцу исхране да:

- смање губитке хране,

- побољшају управљање водом,

- у борби против штеточина и болести.

Такође дигиталне технологије помажу у:

- надгледању шума,

- припремању пољопривредника за катастрофе.....

Поседовање контроле над ресурсима доводи до веће сигурности у производњи хране али и већег профита за пољопривреднике.

Подстицање младих да се баве пољопривредом је од суштинског значаја за будућност прехрамбених система.

Бољи и лакши приступ производњи, боље плаћени послови, као и употреба дигиталних технологија, могу охрабрити младе жене и мушкарци да раде у прехрамбеном сектору.

Шта можемо да учинимо?

Најмлађе генерације, из сваке земље, из свих сфера живота су одрасли људи сутрашњице и наследиће Земљу. Наше акције одређују наше будућност и сви морамо да играмо улогу да наш свет учинимо одрживијим.

Да ли знате да смањујете емисију угљендиоксида када претежно купујете сезонске производе?

Пуно је фаза од времена када се храна узгаја до када стигне за наш сто. Када је храна ван сезоне у једном делу света, мора се увести и прећи дугачак пут пре него што стигне до наше локалне прехрамбене продавнице или тржишта.

Ако имате зелену површину код куће, приступ башти или балкону са простором за саксије са биљкама, можете сами узгајати воће, поврће и биље.

Гајење хране код куће такође може бити забавна активност за породицу.

Садња биљака биљних култура такође помаже у пречишћавању ваздуха и доприноси очувању животне средине.

Кад год можете, подржите јунаке хране купујући локално узгајану свежу храну, на пример са пијаце.

На овај начин помажете :

- малим пољопривредницима који су производили храну,

- локалној економији и

- подстичете разноликост усева.

Здрава исхрана доприноси здравом животу.

Када одлучимо да једемо разноврсну храну, подстичемо производњу разнолике хране.

Ово није само здравије за наше тело, већ и квалитетније за земљиште и нашу животну средину, јер разнолика прехрана фаворизује биодиверзитет.

Шта можемо да учинимо?

Ми, потрошачи хране, нисмо само конзументи; имамо моћ да утичемо на оно што се производи здравим избором хране и помажући трансформацију прехрамбених система да буду одрживији.

Потражите могућност покретања и волонтирања у локалној народној кухињи. То је одличан начин да се укључите у колективне акције и подржите оне који се боре да приступе храни.

Такве иницијативе су део веће мреже хероја хране јер, произвођачи и дистрибутери, попут малопродајних објеката, често донирају храну овим локалним добротворним организацијама.

Сви могу бити активисти и вршити притисак на државу, предузећа из приватног сектора и доносиоце одлука да покрену позитивне промене како би трансформисали наше прехрамбене системе.

Подстакните их да улажу у одрживе прехрамбене системе који би обезбедили одговарајуће запослење .

Ово ће помоћи у побољшању социјалних, економских и еколошких услова у ланцу снабдевања храном.

Ако користите друштвене мреже, свој налог можете користити за промоцију здравих прехрамбених и куповних навика.

Дељење знања и информација о правилној исхрани са породицом и пријатељима је начин да учите од других и подижете свест у својој заједници.

Разговарајте о на друштвеним мрежама о важним догађајима, попут Светског дана хране користећи званични хаштаг #WorldFoodDay, или покрените било коју акцију која се односи на #FoodHeroes

Како смањити количину бачене хране?

• Ићи у планску куповину!

• Кувати колико је потребно да не остане вишак!

• Не гомилати залихе намирница!

• Рециклирати храну - искористити оно што остане!

Преосталом пиреу од кромира додати брашно, јаја и зачине, замесити, растањити и испећи. На овај начин добију се укусне погачице од кромпира.

Преостали пире?

Уситњеном месу додати кувани пиринач, јаја, мало млека, рендадни сир и зачине. Умешати, обликовати куглице и поховати на уљу. На овај начин добијају се укусне хрскаве пилеће куглице.

Преостало пилеће месо?

Кришке старог хлеба поређати у ватросталну посуду и прелити мешавином припремљеном од јаја, млека, мармеладе, маслаца, шећера и по жељи цимета, ваниле или рума. На овај начин добија се фини и укусни колач од хлеба.

Кришке старог хлеба?

Свет без глади, неухрањености и гојазности!

Сви морамо да се укључимо да бисмо остварили визију света без глади, неухрањености и гојазности.

Одрживе навике:

• Можемо да бирамо здраву храну!

• Можемо допринети смањењу отпада!

• Можемо се залагати да пружимо подршку одрживом прехрамбеном систему!

• Заједно можемо да растемо, негујемо и чувамо наш свет!

16.октобар - Светски Дан хране

ФАО -Oрганизација за храну и пољопривреду Уједињених Нација;

Сваке године 16. октобра више од 150 земаља обележава ФАО-ов рођендан, догађај познат као Светски дан хране.

ФАО (Food and Agriculture Organization of the United Nations) је основана1945. године када су се ујединиле нације широм света са једним заједничким циљем на уму: елиминисати глад и сиромаштвo у свету.

У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

мИЛЕНА дОБЕРШЕК

музеј рударства и металургије

ДРУШТВО МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА

ХВАЛА НА ПАЖЊИ

ГОЈАЗНОСТ

Доступност хране

Више од 700 милиона особа је гојазно.

НЕУХРАЊЕНОСТ

Преко две милијарде људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране.

Пандемија COVID-19 повећава број гладних.

Утицај на здравље:

Прекомерна телесна маса је повезана са разним обољењима:

• кардиоваскуларним болестима,
• дијабетесом,
• одређеним типовима рака,
• артрозом
• астмом.

Као резултат, закључено је да гојазност смањује очекивани животни век.