srpska narodna nosnja

Шајкача је војничка капа која припада стилу бочних равних капа чија је главна одлика да се бочне стране могу равно преклопити када се капа не носи на глави. Зими, бочне стране шајкаче могу и да се спусте на уши. Згодно се и савија, те се може носити и испод нарамењаче или за опасачем. Материјал шајкаче се прави од чоје те је згодна за ношење и лети и зими јер држи константну температуру главе.

Брич панталоне Брич панталоне - официрске или народне. Личе на јахаће панталоне-широке горе, а онда од колена се сужавају, да могу да се увуку у чизме, закопчавају се на дугмиће. Обично се праве од чоје за зиму, а од неког лакшег материјала за лето…

Тканица - врста појаса, који се добија ткањем.

Кошуља- памучна и богато, ручно вежена покрстицом. У раду доминирају геометријски облици.

Прслук је врста одевног предмета врло слична џемперу, само што не поседује рукаве. Најчешће се носи преко неког другог одевног предмета: кошуље, блузе, мајице и сл. Веома је присутан детаљ у нашим крајевима као део традиционалних народних ношњи.

Вунене чарапе Вунене чарапе су саставни део српске народне ношње. Израђене су техником ручног рада од природне вуне, у новије време и од памука. Данас су у савременом одевању потпуно изобичајене, и могу се једино видети у музејским колекцијама или на концертима културно-уметничких друштава.

Опанци шиљкани Опанци шиљкани - су сеоска лака, кожна обућа, која се притеже око ногу каишима или опутом. На Балканском полуострву је јако распрострањена у разним облицима, модним детаљима и бојама. Код Срба, опанак је традиционална српска обућа и њен национални симбол. Помиње се и у народној песми, која каже „Јелек, антерија и опанци, по томе се знају Србијанци...“

Јелек - женски прслук, ручно везен- златовез.

Кошуља Кошуља - памучна и богато, ручно вежена покрстицом. У раду доминирају цветни мотиви. Рубови рукава украшени богаом, ручно рађеном чипком. Машнице, црвене боје као додатни украс на рукавима.

Кецеља ручно вежена на памучном плишу.

Сукња- од вуне, ручно ткана и плисирана.

Чарапе ручно плетене од вуне и исто тако, ручно везене. У лепоти везе крила се девојачка спретност, креативност, умешност.

Опанци кожни ручне израде са гумом одоздо (пођоњени),

Појас ручно тканина на разбоју.

Српска народна ношња заузима истакнуто мјесто у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета. До нас су углавном стигле сачуване одевне целине из 19. и првих десетина 20. века, са разноликим облицима и украсима како у женским тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мешовитим етничким срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју, разноврсне народне ношње имале су многострука значења у животу народа, али су биле изложене и многобројним утицајима између различитих етноса, тако да осим обиљежја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани су и други одјевни елементи из протеклих времена