Školske uspomene - rad 8.r. za Dan škole

Izradili učenici 8. r. za Dan škole

Školske uspomene

Učenici osmog razreda su pisali sastavke i pjesme na zavičajnom govoru i izrađivali plakate u Toonytool digitalnom alatu.

MOJ RAZRED-pismica-Osan godina je prošlo A naše vrime za srednju je došloNakon toliko svađa, smiha i suzaSada će na rastanku zavladat tugaSićan se prvog danaKada san vas upoznalaNisan znala da će petka trinestog doć do krajaJer je glupa korona zavladalaFala van učiteljice Gracija i Natalija za godine ovePune šale i nevoljeOsnovna će mi falitAli život se mora nastavitLuce Šošić

Karlo Zelić

Luce Šošić

Tu je vazda bilo i sriće i smija Nastavnici nikad nisu mogli ni okon trepnit Ma bilo je svakog nereda i ludorija Svakog časa moglo se štogod iznenada desit. Od prvog do osmog sve se promine I prijatelji i nastavnici i wc i kužina Al nikad neće uspomene divne I u njoj sva moja draga družina. Kad bi mogla još jednon kročit Pa makar po zadnji put I opet ove lipe uspomene ponovit Prije nego kasno bude za to opće čut...

LIPE ŠKOLSKE USPOMENE Anđelina Zelić Na jednon malon mistu stoji ona Uvik ista, uvik tu I kad čujen njena zvona Neka napetost obuzme me svu. I svakog ranog jutra iznova Dižen se i spreman A kad isprid njenih stanen zidova Nikad ma nikad šta me čeka ne znan. I uvik iznova vidiš poznata lica Ma već svakog u dušu dobro znaš Sitiš se svake gluposti, svakog vica I ko će ikad znat koliko uspomena imaš. Moja škola priznan da je mala I da svakog u razredu mogu na prste pribrojit Al virujte mi, nije šala Da se vake generacije neće više nikad ponovi

Marin Raos

Grgur Bartulović

Antea Šošić

MOJ RAZRED Moj razred je ka boca uja Jer uvik neko, nešto muja U klupi sidin s Lucom na satu Koja se kao i većina voli kupat na Ratu Kad se Hrvoje,Vito i Zoran glupiraju Našu razrednicu jako iznerviraju Jer ni ona nije poput čelika Iako smo joj svi, jedna ješka velika Moj razred je pun odlikaša Ali ostaje u sjeni berekinaša Dok većina ima rišpet Oni uvik tiraju dišpet Razrednica naša pažljiva je uvik A mi ćemo joj falit zauvik Znamo da nam nikad to neće reći, Ali sitit će se svake noći, kada pojde leći Iako je ovo naša zadnja godina Pantit će nas nastavnici, a i njihova rodbina Brzo će lito doć i picigin ćemo igrat u plićaku A osnovna će škola uvik ostat nan u duši i ovon breljanskon zraku

Ali sve u svemu bilo je i nezaboravno. Tulumarili smo možda do jedanest uri. Ja mislim da je to bila druga noć otkad smo došli. Tu večer smo brzo zaspali jer nas je izmorio disko. Točno tu večer moj prijatelj nije cijelu noć zaspa tako da sljedeći dan proveo spavajući u busu. Svi su mogli zaspati u busu osim mene, ja nikako nisam moga zaspat, vjerojatno jer san se jedini naspava. Zadnji dan je bio kviz iz svih predavanja koje smo imali. U tom kvizu smo naš razred predstavljali ja i moj prijatelj Karlo. Bili smo na trećem mistu, prilično sam zadovoljan s rezultatom. Malo prije kviza, u toj dvorani su pustili Thompsonovu pismu „Lijepa li si“ i na tu je pismu cila dvorana skočila na noge i pivala, to je bio baš poseban doživljaj koji ću zauvik zapamtit. Posli kviza smo išli na ručak pa kući. Upravo tako završava to putovanje! U Vukovaru san se stvarno poveza sa svojin razredom, upozna san ih bolje i upravo zato mi je to ostala lipa uspomena. Uvik ću se sićat tih lipih dana sa razredon. PS: Još bi volio da odemo na ekskurziju jer to bi bio nekako oproštaj od razredai i škole, ali bit će šta Bog i učiteljice daju.Marin Raos

Lipe školske uspomene Ja san sa svojin razredom doživia svakakve gluposti i lipe uspomene, ali kao najlipše uspomene pamtim one koje su se dogodile u Vukovaru. Tamo sa sa svojin razredom proživio tri najlipša dana u životu. Kada smo tek išli prima Vukovaru, bojali smo kako će nas rasporedit po soban i kakve će bit sobe i zahodi, ali taj strah su ubrzo uništila tri mušketira iz razreda. Oni uvik smisle svakake gluposti da razvesele razred, ovaj put su se igrali psihijatra i bolesnika koji ima problema sa curama. I ta igra je trajala cilo vrijeme. Nakon duge vožnje napokon smo došli u hotel. Gore su razabrali dečke i cure te su nas rasporedili po soban. Nas su muške srićon stavili sve skupa u razred pa smo mogli divljat i pričat, ali bilo je i druge dice. Znači prvo je bio neki ogroman lik kojega san se ja boja. Stalno je bio nekako ljuto gleda prima meni, kad ono doša jednu večer curama iz našeg razreda „Bok curke, mogu sjesti s vama?“. Ja san se jedva suzdrža da se ne opalin smijat. Na kraju ispada da je on dobar dečko koji ima prirodno opasan pogled i ogromnu veličinu tijela. Sićan se da je najbolje doba dana gori bila noć, jer je to bilo vrime druženja i okupljanja. U nas je bilo uvik priče, čak i u jedan u jutro. Jedanput je prijatelj iz razreda počeo u snu vikat i dozivat učiteljicu u dva sata u jutro, a ja i još jedan prijatelj iz razreda smo crkavali od smija. Ono šta mi se baš svidilo gori je disko. U taj disko su išla sva dica iz hotela. Upravo u disku sam slučajno udario dvije cure dok sam plesa, ali nije bilo namjerno.

Moj razred, lipe školske uspomene Moje ime je Leon Galetović. Iden u osmi razred osnovne škole u Brelima. Nažalost ovo je zadnja godina koju ću provest sa svojin razredon, jer sljedeće iden u srednju školu. To je jako tužno. Neke od svojih kolega znan više od osam godina. Bit će čudno ne vidit ih 5 dana tjedno svakog jutra kao I proteklih osam godina. Sričon na njih će mi u glavi uvik bit uspomena. Pogotovo na Vitu, Zokija I Picija. Takozvani “Trio fantastikus”. O bože šta oni nisu radili. Učiteljica nan stalo govori da se ne smijemo njihovin ludostima, ali kako se ne smijat onome šta je smišno. Odgovor je nikako. Najveće gluposti I ludarije događale su se na vjeronauku, glazbenon I biologiji. Ima previše simboličnih događaja da bi ih sve reka. Jedan put su pokušali napraviti atentat na našu vjeroučiteljicu Teu. Na njihovu žalost to nije uspjelo pa su dobili opaske. Na biologiji su se pravili da su trudni. Bebe su in bile jakete. Na kraju su in bebe bile oduzete od strane učiteljice. Na glazbenon su se pravili da su teroristi. Ko na vjeronauku njihov teror zaustavljen je opaskon. Ima tu još puno događaja, ali su većinom neprimjereni za ovaj sastavak. Uspomene na druge ostat će mi većinon iz druženja sa njima. Pogotovo na Karla, Marina i Grgura. S njima sam se uvik najviše družio i izvan i unutar škole. Nedavno je Grguru I Piciju dan zadatak da malo urede maslinu tako da joj posiku duge grane. Umjesto toga oni su posikli skoro cilu maslinu. Prošle godine je Gabi skoro izbila Anđelini oko mojin kišobranon. Jedan put san spasio Hrvoju život jer je skoro ispa kroz prozor. U svakon slučaju imat ću se čega za sićat. Leon Galetović

Anđelina Zelić

Antea Šošić

Moj razredIden u osmi razred osnovne škole. Zajedno sa mnom u razredu ide još 11 učenika. Četri ženske i osan muških. Svi se dobro slažemo bez obzira šta volimo različite stvari. Neki vole igrice, neki više vole neke predmete, a neki manje... Imamo jednu zajedničku stvar, a to je naš najdraži sat. To je vjeronauk. Na vjeronauku svaki učenik ima svoju slobodu i može se izrazit i predočit svoje misli drugima kako god oće. Naša vjeroučiteljica Tea nam pomaže u tome. Molimo se, crtamo, pišemo i učimo o našoj vjeri. Još jedan sat koji volimo je glazbeni. Na satu glazbenoga najviše volimo pivat i učiti nove stvari koje nam učitelj Marin kaže. Najdraže su nam božićne i duhovne pisme, koje pivamo iz veselja. Najdraža božićna pisma nan je „Sretan ti Božić narode moj“. Volimo sa dopuštenjem profe Marina sidit za klaviron i svirat. Volimo pričat o glazbi i njezinim razdobljima, npr. barok, renesansa... Pošto se bliži naš kraj putovanja u osnovnoj, svi nemaju pojma šta će dalje u srednjoj. Svakoga već vata panika. Neki će možda ić u Makarsku, neki u Omiš, a neki možda negdi drugdi. Svi smo nestrpljivi i čekamo popise bodova za srednju. Svi jedva čekaju kada će sve napokon ovo sve završit i kada će počet lito. Prije lita ćemo još ić na ekskurziju. To će biti jedna avantura za pamćenje. Jako se radujen našem putu, druženju i litnjim praznicima. Jedva čekan. Falit će mi moj razred i sve uspomene koje samo imali. Možda i po koji nastavnik. Nadam se da ćemo ka razred ostat u kontaktu i ponekad se vidit. Stalno ćemo se prisićat gluposti koje smo radili, stvari koje smo skupa ka razred prošli. Grgur Bartulović

Karlo Zelić: Moj razredOvaj sastav će govorit o mome razredu i osvim lipim uspomenama koje smo skupa proživili.Oduvik sam zna da je moj razred poseban. Od prvog dana, sve do danas svi smo si jako dobri.Neka prijateljstva sežu čak iz vrtića i nadam se da će trajat još 100 godina.Moj razred sastoji se od četri cure i sedam dječaka. Nekada nas je bilo dvanest, ali nažalost jedandječak više nije u našem razredu. To je Žarko. On je jako vesela i živahna osoba i nije više snama jer mu triba više vrimena da nauči i ne stiže naš tempo. On je zapravo dječak s posebnimpotrebama, ali mi ga nikad nismo gledali različito. Iako smo svi u mome razredu pomalo luckastiističu se “Tri mušketira”, Hrvoje, Zoran i Vito. Oni su dio moga razreda i bez njih ništa ne bi biloisto. Oni su mi ulipšali sve ove godine koje sam provea u školi. Sa njima nikad nije dosadno.Uvik se glupiraju i rade pomalo lude stvari.potrebama, ali mi ga nikad nismo gledali različito. Iako smo svi u mome razredu pomalo luckastiističu se tri mušketira”, Hrvoje, Zoran i Vito. Oni su dio moga razreda i bez njih ništa ne bi biloisto. Oni su mi ulipšali sve ove godine koje sam provea u školi. Sa njima nikad nije dosadno. Uvik se glupiraju i rade pomalo lude stvari. Znam da se to učiteljima ne sviđa, ali škola bez njihbi bila više nego dosadna. Ne mogu uopće nabrojat sve stvari koje su oni napravili. Baš mi je žada je naša zadnja zajednička godina morala vako završit. Nismo napravili puno toga šta smomislili napravit ko osmaši. Najviše mi je ža šta vjerojatno nećemo otić na ekskurziju. Tome smose veselili godinama jer je prošla ekskurzija bila baš cool. Išli smo sa Baškom Vodom i jakodobro smo se proveli. Bilo je puno uspomena koje nikada neću zaboraviti. Još jedan događaj kojisam proživija sa svojim prijateljima bio je izlet u Vukovar u koji smo išli nedavno. Sve je bilosuper iako smo bili samo dva dana. Dobro smo se zabavili, radili mnoge zanimljive stvari i neštonaučili. Ima još toliko događaja o kojima mogu govorit. Naprimjer: Hrvoje i prozor, satovivjeronauka i glazbenoga, slučaj Ivica Bekavac i tako dalje.Iako ove godine praktički i nismo bili u školi zbog štrajka i korone, ovih zadnjih osam godinastvarno je bilo super. Da sam sam bira razred ne bi izabra bolji. Nadam se da ćemo se čut i posliosmog razreda i da ćemo svi ostvarit svoje snove.

Sretan vam Dan škole od osmaša i učiteljice Gracije!