Narodna muzika i igra

Narodna muzika i običaji

Srpski folklor je veoma raznolik po pitanju ritma, koraka, načina igre, muzike, ali i po pitanju narodnih nošnj. Kroz igru i pesmu, provlače se običaji iz različitih delova naše zemlje. Vlaških predela, Niša, Mačve, Šumadije, Banata i još mnogih drugih. Samim tim tako se može primetiti i uticaji drugih naroda na našim prostorima. Tako da u južnoj Srbiji primetan je uticaj Osmanse kulture, dok na severu u Vojvodini Austro-Ugarska monarhija značajno uticala na nošnju, arhitekturu i običaje.

Folklor je uopšteno ime za umetnost koja, u ustaljenim tradicionalnim oblicima, živi u narodu i, kao posebna forma se prenosi sa generacije na generaciju, sa starijih na mlađe. Kroz folklor se može rekonstruisati duhovna i kulturna prošlost jednog naroda. Ne može se sa sigurnošću utvrditi iz kojeg perioda datiraju određene igre i pesme, ali njihovo prikupljanje počinje krajem 19. veka, pa se može pretpostaviti da neke od njih potiču i iz 18. veka. Narodne igre i pesme nemaju kompozitora već su zapisane direktno od ljudi iz naroda koji su znali ili su se sećali starih pesama i igara.

Muzika

Muzički folklor prenosi se predanjem i pokazuje narodno stvaralaštvo prošlih epoha. Srpska narodna muzika se deli na vokalnu, vokalno-instrumentalnu i instrumentalnu. Kao najstarija, vokalna muzika je naučno najzanimljivija, vokalno-instrumentalna nalazi svoju primenu u epsko-poetskoj kategoriji, dok se čisto instrumentalna muzika upotrebljava uglavnom kao pratnja narodnih igara, mada se praktikovala i nezavisno od njih.

• Kaval

• Zurla

• Dvojnice

• Gusle

• Frula

• Gajde

Muzički instrumenti

• Epske pesme su se najčešće pevale uz gusle, veoma stari slovenski narodni instrument, dok se najviše igralo uz pratnju pesme, uz gajde ili svirale. Dvojnice su pastirski ili putnički instrument, a orkestarsko muziciranje u Srbiji je sasvim novijeg datuma.

Narodni muzički instrumenti

"Ja urani jutros rano"

"Marijo ćero"

"Rasti, rasti"

"Žubor voda žuborila"

"Zajdi, Zajdi"

"Mesečina"

Vokalno instrumentalni primeri

"Trag i beogradski sindikat"

"Danica Crnogorčević - "Veseli se srpski rode"

"Next Time-Slusam kaj sumat sumite"

"Nina Kraljić - rjeka"

Danas smo svedoci popularne muzike koja ima širok spektar žanrova. Ali i u današnjim popularnim pesmama sve češće se mogu čuti etno motivi i vraćanje tradiciji kao vid ulepšavanja pesme i stvaranja autentičnijeg dela.

Moderna muzika sa etno elementima

• Tipičan oblik srpskog narodnog igranja je igranje u kolu. To je lanac međusobno povezanih igrača koji se kreće po kružnoj, a ređe po krivudavoj liniji.

Kolo

Kolo

• TENT

• JEKA

• Ako imaš želju da i ti budeš čuvar tradicije i kulture svoje zemlje, a pritom da se i dobro zabaviš, preporučujem ti da se pridružiš jednom od dva folklorna društva našeg grada.

Kolo

Solo igranje ili igranje u parovima retkost je u središnim delovima Srbije. Javlja se uglavnom u obrednim igrama (dodole, lazarice, kraljice). Te su igre veoma stare i trag su paganskih obreda za plodnost, kišu ili predstavljaju trag starinskih obreda sa igrom povodom rođenja, inicijacije, svadbe ili smrti.

Obredi i običaji

Naredni video primeri nam pokazuju kako su naši preci kreirali stvari koje su imale primenu što u svakodnevnom životu tako i u obredima i običajima.

Uradi sam

Igre i pesme spadaju među najstarije narodne umetnosti i zauzimale su istaknuto mesto u životima ljudi. Mnogi važni događaji kao što su rođenje, svadba, smrt, pobeda u borbi, uspeh u lovu ili obavljanje obreda, bili su praćeni igrama i pesmama. Nastanak igre se ne može tačno odrediti ali nema nikakve sumnje da se ona javlja još u najdubljoj prošlosti. Najstariji likovni izvori dokumentuju igru još u pećinskom slikarstvu starijeg kamenog doba. Od tada su se igre stalno usavršavale, doterivale i menjale, sve dok dugim hodom kroz vekove nisu dospele do svojih sadašnjih oblika.

Poljska

Rusija

Ukrajina

Narodna muzika i igra drugih slavenskih naroda

kraj

Nastavnik:Blagoje Trifunović

Hvala na pažnji