Тематски дан "Ускрс", 14.4.2020, Грашевци

Tematski dan"Uskrs"

Добар дан, драги ђаци. Приближава нам се најрадоснији хришћански празник и у складу са тим данас ће све бити у духу празника. Распоред наставе за данас: 1. Математика 2. Српски језик 3. Природа и друштво 4. Од играчке до рачунара

Tijana Milisavljević

Добар дан, драги ђаци. Приближава нам се најрадоснији хришћански празник и у складу са тим данас ће све бити у духу празника. Распоред наставе за данас: 1. Математика 2. Српски језик 3. Природа и друштво 4. Од играчке до рачунара

Пишемо правилно- Како се каже- Ускрс или Васкрс? За Васкрс (Ускрс) верници Српске православне цркве поздрављају се са „Христос васкрсе” – „Ваистину васкрсе” или „Христос воскресе” – „Ваистину воскресе”. Осим ових поздрава (којима се хришћани обраћају једни другима све до Спасовдана) могу се чути и другачији облици: „Христос васкресе”, „Христос воскрсе”, „Христос васкрс” и сл.Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до половине XVIII века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин), настала у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X века). Од тада па до првих деценија XV века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног в, а од XV века па надаље изговарају их са а.Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су половином XVIII века заменили руским црквеним језиком (рускословенским). Од тада до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са о у првом и ре у другом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе. Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути и сл. Реч Ускрс припада народном језику, у којем је веома давно почетно у добијено од старог почетног в (иза кога је следио тврди полуглас). Тако данас имамо Васкрс (старо српско књижевно и црквено), које Срби најчешће употребљавају, Воскресеније (данашње српско црквено) и Ускрс (настало народним преобликовањем ове речи). У неким крајевима Србије овај празник зове се Велигдан. У поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе. Остали облици који се чују (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику. - Ваш задатак је да пратите РТС наству и да запишете све што је потребно.

Подсети се јучерашње лекције из математике. Погледај видео. Запишите наслов: Једначине са сабирањем и одузимањем- вежбање Радите следеће задатке: 1. (о.н.) Реши једначине и провери тачност решења а) а+705=918 б)312+б= 455 в) в-376=218 г) 920-г=660 2. (с.н) У једној школи било је 567 ученика. Офарбало је јаја 511 ученика. Колико ученика није офарбало јаја у тој школи? 3. (нн) Ђаци једне школе планирали су да офарбају 243 јаја. Након пет дана, остало им је да офарбају 94 јаја. Постави једначину и израчунај колико су јаја офарбали за тих пет дана. Рад у радној свесци на страни 78. и 79, задаци по избору.

Празници и обичаји Лазарева субота или Врбица Први у низу ових празника је Лазарева субота. Њиме се, осам дана пре Васкрса, слави чудо Лазаревог васкрснућа. У храмовима се тада одржава вечерње богослужење. У цркву се уносе тек олистале врбове гранчице (због чега је овај празник познат и као Врбица) које се, освештане, деле народу да би, на крају, заузеле своје место у кући поред иконе и кандила. После тога, креће трократни опход око храма (три пута се обиђе око храма) уз певање тропара Лазареве суботе. У поворци увек буде највише деце јер ово је, пре свега, њихов празник. Дочекавши радосно Христа при уласку у Јерусалим (Цвети) заслужила су своју битну улогу јагањаца овог духовног пастира, звонце, па и то ново одело које је обичај да на тај дан добију. Зато се каже “Средио се к’о за врбицу.” Цвети Одмах сутрадан, дакле, седам дана пре Васкрса, су Цвети. То је дан када је Христ са својим ученицима дошао у Јерусалим где га је, са песмом и повицима, одушевљено дочекао народ (поштоваоци и следбеници). Сада се овај празник обележава одласком у цркву на богослужење и уношењем у кућу неког пролећног цвећа . Велика недеља и Велики Петак Цела недеља пред Васкрс је Велика недеља. Зове се још и Страшна јер се односи на страдање Христово. И сви дани у Великој недељи су Велики: Велики понедељак, Велики уторак, Велика среда… и Велики петак. Колико се сви Васкршњи празници славе, толико на Велики петак нема шта да се слави. То је дан када је Христос, осуђен од истог оног народа који га је са одушевљењем дочекао, разапет на крст и крунисан трновим венцем, остављен да умире болно и полако молећи се за спасење оних који су га осудили: „Оче, опрости им јер не знају шта чине…“ Велики петак је дан велике туге. То је дан тишине у свим хришћанским храмовима, дан када нема службе, дан када звона не звоне и дан када се плаштаница излаже на посебно украшен сто испред олтара, гроб Христов, где верници могу да је целивају до Васкрса. Пости се тако што се искључиво једе хлеб и вода, а обичај је да се на тај дан фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. Васкрс Ускрс или Васкрс је хришћански празник којим се прославља Исусово васкрсење из смрти. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хеб. пессацх) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код православних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла. Васкрс се слави три дана: Васкрс, Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак. Оно што се ова три дана не сме сметнути с ума је да се, уместо уобичајених поздрава, поздравља са Христос воскресе, а отпоздравља са Ваистину воскресе. То и црвено јаје су, ипак, суштинска обележја овог важног празника. Ускрс је ове године 19.априла Васкрсу, према обичају, преходи седмонедељни ускршњи пост, најдужи у години. Ускрс је одувек био “празник над празницима” код хришћана, чије је празновање уобичајено најрадосније. Тог дана прослављамо васкрсење господње. Посебно важно место у традиционалном обичају Ускрса заузима црвено јаје симбол живота, а његова црвена боја жељу за здрављем и напретком. Верници фарбају јаја на Велики Четвртак или на Велики Петак, а шарања су различита. Првим црвеним ускршњим јајетом верници се омрсе на дан ускрса и тиме окончавају седмонедељњи пост. Јаја црвена или шарена, дарују се рођацима и пријатељима и свима онима који уђу у кућу.

Слање поште Погледајте видео Ваш задатак је да сликате све што сте урадили током дана и да пошаљете мени на мејл