Want to make creations as awesome as this one?

No description

Transcript

Uvijek ima nade

Marica Milčec

Bio je sasvim običan danu morskoj uvali.Orade Nada i Milada prevrtale su kamenčiće u potrazi za slasnim zalogajčićima.A onda…

Odjednom, iz čista mira, zatreslo se dno mora pod njima.Strašan ih je cunami, razoran val što ga budi potres na dnu mora, silovito ponio.

Munjevitom brzinom i zastrašujućom snagom kotrljao ih je po dnu. Bili su uzaludni svi pokušaji da se uhvate za alge, sklone uz stijenu…

Kada je prošao, sve je utihnulo, a naše su oradice zbrajale štetu.– Ajoj, ostrugao mi je sve ljuskice s lijevog i desnog boka! – jadikovala je Milada.– Sigurno ti je koja ostala. – nadala se Nada.

Ali ni ona nije bolje prošla.Osim toga ih je, razbojnik jedan, odvaljao u špiljicu, daleko od rodne uvalice.Na ulaz je, grubijan jedan, navaljao kamenje.

Pokušale su ga skloniti, ali bez uspjeha. Previše su iznurene, onako jadne i oguljene.Vrijeme je prolazilo. Pomoći niotkuda!– Ajoj, umrijet ćemo ovdje! – jadikovala je Milada.- Naći će nas! – nadala se Nada.A onda….

Petog dana od potresa pomaknuo se najveći kamen na ulazu u špiljicu. Bez pol muke u stranu ga je gurnula hobotnica Olgica. Pomagali su rakovi, lignje i morski konjići.Oradice su bile spašene!

- Ne mogu ovakva van, vidjet će me, gola sam! – jadikovala je Milada.- Ma neće, noć je sada! – nadala se Nada.

Pred špiljicom ih je čekalo sve živo iz rodne uvalice. Na mjesečini su se lelujavo ljeskale ljuskice na ribljim bokovima.A onda…

Svaka je ribica, oradica ili ne, sa svog boka, lijevog ili desnog, otkinula jednu, samo jednu ljuščicu…

Oradice Milada i Nada opet premeću kamenčiće na dnu rodne uvalice.Cunami je samo ružnauspomena!