House of Romanov: Serbia

Карл Леополд Мекленбург-Шверински (1678-1747) Пре него што ће постати Мекленбург-Шверински војвода и оженити се великом руском кнегињицом Катарином Ивановном, синовицом Петра Великог, Карл је ратовао за шведског краља Карла XII и био заклети непријатељ руског цара. Упркос томе, руски цар се није противио браку јер је тај брак био условљен уговором који је Петру омогућио да руска флота и руске трупе користе луке Мекленбурга.

Иван V (1666-1696) владао 1682-1696. Иван V је био на престолу 14 година, али никада није заиста владао. Власт је све време била у рукама његове старије сестре Софије. Затим су власт преузели његов сувладар Петар (који је касније постао Петар Велики) и клан Петрове мајке. Болешљиви Иван је умро у тридесетој години.

Евдокија Лопухина (1669-1731) Прву супругу Петра Великог, Евдокију, изабрала је његова мајка. Евдокија није била у најбољим односима са Петром. Није волела његову прозападну политику модернизације. На крају је послата у манастир, пошто је 1718. године оптужена за заверу против цара и јавно ишибана.

Карл Фридрих, војвода Холштајн-Готорпски (1700-1739) Цар Петар је сматрао да је брак његове ћерке Ане и Карла Фридриха политички уносан, будући да је Чарлс био наследник шведског престола. После свадбе је императорка Катарина I доделила Карлу место у Савету, дворац и сталне приходе. Када је Катарина 1727. године умрла, Карл Фридрих и Ана су отпутовали из Русије у Готорп.

Александра Фјодоровна (рођена као Аликс од Хесена и Рајне, 1872-1918) Александра Фјодоровна је била унука енглеске краљице Викторије. При крају владавине њеног мужа о њој су у друштву ширене разне гласине поводом њене заинтересованости за мистику Григорија Распућина. Убијена је заједно са породицом 1918. године за време Грађанског рата у Русији. Руска православна црква је канонизовала царицу Александру.

Ана Леополдовна (1718-1746), регент младог Ивана VI 1740-1741. Ана Леополдовна је била регент Русије 1740. и 1741. године. Њен син је постао император Иван VI. Императорка Ана Ивановна га је прогласила за наследника, али је ћерка Петра Великог Јелисавета организовала дворски преврат, после чега је и њу и њеног мужа Антона Урлиха стрпала у затвор. Мали Иван VI је такође утамничен.

Петар III (1728-1762), владао од јануара до јула 1762. Владавина Петра III је трајала само неколико месеци, док га није свргла његова жена Катарина II. Историчари за Петра III кажу да је био „страни цар“ и „заклети непријатељ“ Русије, јер је био велики поклоник пруског краља Фридриха Великог. Петар III је успео да радикално измени руску спољну политику и повеже Санкт Петербург са Берлином.

Александар II (1818-1881), владао 1855-1881. Александар II је најпознатији реформатор међу руским владарима. Он је реорганизовао судски систем, увео поротни суд, допринео развоју локалне самоуправе, увео редовни војни рок и подигао ниво универзитетског образовања. Његова најважнија реформа је било укидање кметства, због чега је познат као „Александар Ослободилац“.

Марија Александровна (рођена као Марија од Хесена и Рајне, 1824-1880) Марија је са 16 година доведена у Русију да би се удала за престолонаследника, великог кнеза Александра. Када је постала императорка, Марија Александровна је основала прву руску женску школу и руски Црвени крст.

Марфа Апраксина (1664-1716) Марфа се удала за цара Фјодора III када је имала 17 година. Била је царица само 71 дан јер је Фјодор умро убрзо после свадбе. После његове смрти је она носила црнину до краја живота, тј. преко 30 година. Била је врло угледан члан царске породице и у добрим односима са мужевљевим братом по оцу Петром Великим.

Марија Милославска (1624-1669) Марија је била прва жена цара Алексеја I. Брак са Алексејем је удесио царев дворанин Борис Морозов. Он је осујетио Алексејев план да се ожени вољеном женом, а после царске свадбе сам Борис се оженио Маријином сестром и тако постао царев пашеног.

Прасковија Салтикова (1664-1723) Она је била једина жена Ивана V. Кажу да није хтела да се уда за цара јер је био болестан и слаб. Па ипак, родила му је пет ћерки, а једна од њих, Ана, постала је руска императорка. Прасковија је васпитавана у традиционалном руском духу, али се добро прилагодила прозападној атмосфери на двору Петра Првог.

Петар II (1715-1730), владао 1727-1730. Имао је само 12 година када је ступио на престо. Петар II је био под снажним утицајем Александра Мењшикова, старог миљеника Петра Великог, а касније породице Долгоруки. Умро је од богиња. Његовом смрћу је прекинута директна мушка линија породице Романов.

Наталија Аексејевна (рођена као Вилхелмина Луиза Хесен-Дармштатска, 1755-1776) Принцеза Вилхелмина Луиза Хесен-Дармштатска је променила име и постала Наталија Алексејевна када се удала за сина Катарине II Павла, који је касније постао император Павле I. Кажу да Наталија није желела да учи руски језик и да је планирала да младом Павлу помаже у владању империјом. Умрла је на порођају, а и син јој је био мртворођенче.

Катарина I (рођена као Марта Скавронска 1684-1727), владала 1725-1727. Катарина I, друга жена Петра Првог, била је необична руска императорка. Била је странкиња обичног порекла, није знала да пише на руском, а на престо је доспела као ратни трофеј. Њен брак са Петром је трајао две деценије, после чега јој је он оставио и империју.

Ана Ивановна (1673-1740), владала 1730-1740. Ана, синовица Петра Великог, провела је 20 година у Курландској кнежевини. Замољена је да ступи на руски престо 1730. године после смрти стричевог унука Петра II. У Петербург је из Курландије довела своје миљенике и љубавника Ернеста Бирона. Он је читаву деценију био намоћнији човек у Империји. Тај период се у руској историји понекад карактерише као ’Бироново доба’.

Наталија Петровна (рођена као Шарлота Кристина од Брауншвајг-Волфенбитела, 1694-1715) Шарлота Кристина је била супруга сина Петра Великог Алексеја. Васпитана је на двору пољског краља Августа II. После удаје за Алексеја 1711. године дозвољено јој је да задржи лутеранску веру. Деца су, међутим, крштена у православљу. Умрла је после порођаја. Дечак кога је родила касније ће постати император Петар II.

Павле I (1754-1801), владао 1796-1801. Павле је био на дистанци са својом мајком Катарином II за време њене владавине. Када је она умрла он је постао император и одбацио њену политику. Није био поклоник племства и трудио се да га претвори у нешто слично средњевековном витешком реду. Због суровог односа према племству Павле је на крају убијен.

Александар I (1777-1825), владао 1801-1825. Највећи тријумф владавине Александра I била је победа над Наполеоном 1812. године. Ослањајући се на тај успех он је формирао Свету алијансу ради очувања постојећег политичког поретка у Европи.

Марија Фјодоровна (рођена као Дагмар Данска, 1847-1928) Принцеза Дагмар, или Марија Фјодоровна, како је позната у Русији, требало је да се уда за старијег сина Александра II, царевића Николаја Александровича. Међутим, он је 1865. умро од менингитиса, а његова последња жеља је била да се Дагмар уда за млађег брата Александра. Она је пристала и постала је жена Александра III.

Александар III (1845-1894), владао 1881-1894. Александар III је био конзервативни политичар који је укинуо поједине либералне реформе свога оца Александра II. Током своје владавине он је свима ставио до знања да се самодржавност руских царева неће ограничавати и поред очекивања руског друштва. Под његовом влашћу није било великих ратова и зато је он у историји остао познат као миротворац.

Петар Велики (1672-1725), владао 1689-1725. Сматра се да је Петар један од најпознатијих руских реформатора. Под његовом влашћу је Русија прихватила мноштво напредних западних идеја. После две деценије ратовања са Шведском успео је да обезбеди приступ Балтичком мору. Петар је саградио Санкт Петербург, нову престоницу на обали Балтичког мора, и Руску царевину претворио у Руску империју.

Александра Фјодоровна (рођена као Шарлота Пруска, 1798-1860) Александру као императорку није занимала политика. Њена интересовања су се сводила на породични и дворски живот. Била је у срећном браку са императором Николајем I. „Са потпуном сигурношћу и поверењем сам препустила свој живот у руке мога Николаја и он ме никада није изневерио“, написала је она.

Наталија Наришкина (1651-1694) Наталија, друга Алексејева жена, била је мајка цара реформатора Петра Великог. Пре удаје за цара васпитавана је у кући Алексејевог сарадника Артамона Матвејева. Сматра се да је он био један од првих руских великодостојника који се придржавао прозападних схватања, толико драгих Наталијином сину Петру.

Софија Романова (1657-1704), регент младог Петра Првог 1682-1689. Софија је била сестра будућег императора Петра Великог. И она је, као и Петар, била ћерка цара Алексеја I, али су обоје били деца различитих царевих жена и због тога су припадали различитим клановима. У почетку је Софија била успешнија од Петра и Наришкиновог клана, али су ови касније ипак изашли као победници. Софија је последњих 15 година живота провела у манастиру.

Иван VI (1740-1764), владао 1740-1741. Иван VI је рођен у августу 1740, у октобру исте године је „дошао на власт”, и „владао“ до 1741, нешто више од годину дана. Регент је била његова мајка, али је Јелисавета I збацила са престола и њу и младог Ивана. Најпре су протерани, а затим је Иван VI утамничен. Цео свој живот је провео у тамници, где готово да није имао никакве контакте ни са ким, а погинуо је приликом покушаја бекства.

Јевдокија Стрешњова (1608-1645) Јевдокија Стрешњова је готово три деценије била жена Михаила Првог. Он је Јевдокију изабрао када су му показивали кандидаткиње за брак, с тим што је она у том „избору младе” била ангажована као помоћница. Михаилова одлука није усрећила његове родитеље јер је Јевдокија била прилично скромног порекла, али је он инсистирао. Руском цару се допадала њена лепота, сталожен карактер и учтивост.

Фридрих Вилхелм Кетлер, војвода Курландски и Семигалски (1692-1711) Курландски војвода Фридрих Вилхелм био је само неколико месеци у браку са Аном Ивановном. Умро је када се из Санкт Петербурга после богате свадбе враћао у Курландију.

Антон Урлих, војвода од Брауншвајга Линебурга (1714-1774) Антон Урлих је био отац императора Ивана VI који је годину дана владао Русијом. Ивана VI је свргла Јелисавета I. Тада је Антон Урлих одвојен од сина и протеран. Некадашњи генралисимус руске армије провео је остатак живота (преко 30 година) у затвору на северу земље.

Марија Фјодоровна (рођена као Софија Витембершка, 1759-1828) Марија Фјодоровна је под тим именом постала позната када је примила православље. Била је друга жена Павла I. После његовог убиства 1801. године Марија је играла улогу „прве даме империје“ док је владао њен син Александар I. Била је позната по добротворним акцијама.

Михаил I (1596-1645), владао 1613-1645. Михаил Романов, први монарх нове династије, био је необичан руски цар. Био је благ и добар, и много се ослањао на подршку Думе (парламента). Он је успео да заведе ред у земљи после такозваног смутног доба.

Катарина Романова (1692-1733) Брак ћерке Ивана V, велике кнегињице Катарине, и војводе Карла није био срећан јер се војвода рђаво опходио са женом. Неколико година након свадбе (1722) она се вратила у Русију са ћерком. Формално није дошло до развода, али се они никада више нису видели.

Јелисавета Алексејевна (рођена као Луиза Баденска, 1779-1826) Кажу да су Јелисавета и Александар I у браку већином живели одвојено и имали љубавне везе. Тек почетком 1820-их су постали блиски. Добили су две ћерке, али су оне умрле још као деца. Због тога је после Александрове смрти 1825. године на престо ступио његов брат Николај.

Катарина II (рођена као Софија фон Анхалт-Цербст, 1729-1796), владала 1762-1796. Као и њена претходница, Катарина II је ступила на престо уз помоћ елитних гардиста. Она је 1762. свргла свога мужа, императора Петра III. Сматрало се да је Катарина напредни монарх. Дописивала се са Волтером и Монтескијеом, и себе је доживљавала као део европског просветитељства.

Ана Романова (1708-1728) Ана је била старија ћерка Петра Великог и Катарине I. По речима њеног савременика, „то је била предивна душа у предивном телу... како по изгледу, тако и по манирима“. Умрла је у 20. години, после чега је њен муж увео Орден свете Ане.

Алексеј Петрович Романов (1690-1718) Алексеј је био несрећно дете Петра Великог. Отац га никада није волео. Неповратно је пао у царску немилост 1716. године када је Петар поверовао да му је син учествовао у завери. Кажу да је приликом истраге и мучења Петар лично забијао Алексеју игле под нокте.

Јелисавета I Романова (1709-1761), владала 1741-1761. Јелисаветина владавина је најпознатија по успеху просветитељства. Она је основала Московски универзитет и развијала национали театар. Створила је Академију уметности у Русији и укинула смртну казну.

Николај I (1796-1855), владао 1825-1855. „Николај I је био оличење самодржавности: био је бескрајно величанствен, одлучан и моћан, чврст као камен и неуморан као судбина“, написао је његов биограф. Николај I спада међу најконзервативније руске владаре. Он је успешно водио спољну политику, али је доживео и понижавајући пораз Русије у Кримском рату.

Николај II (1868-1918), владао 1895-1917. Око последњег руског цара је руско друштво и даље подељено. Цара Николаја и његову породицу је канонизовала Руска православна црква, а мрзитељи су му давали разне надимке, између осталог и „Николај Крвави“. За време његове владавине су избиле две револуције. У другој револуцији је изгубио престо и живот.

Алексеј I (1629-1676) владао 1645-1676. Алексеј је имао надимак „Најтиши“, јер је био врло побожан. Он је направио спој руског традиционализма и корисних западних технологија.

Фјодор III (1661-1682) владао 1676-1682. Фјодор је ступио на престо када му је било 15 година. Током своје кратке шестогодишње владавине извршио је низ важних реформи. Укинуо је „местничество“, тј. феудални систем хијерархије који је паралисао власт у држави. Од тада је свако напредовање у државној служби зависило од личних заслуга, а не од родослова.